Употреба речи устаћу у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А умео је да се буди. Вели, сутра ћу да се пробудим кад запевају кокоти. Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Говедо пијано, ништа не мисли. — Бабица љутито затвара прозор. — Принеси лампу да га видим. дај ми га... Устаћу! дуго гледа румену детињу главицу, па клону у осмеху: не личи на њега, одлази њеним дамарима у мутљаг сна.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда. — Јулица зајеца из свег срца... — Устани, Нано! — Јулице! Леп си ти то мој трећи син!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности