Јакшић, Ђура - ПРОЗА
очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који је нешто продао и купио, па не може да састави
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку! Није ти ово ни радост сиромаку, а камоли цару! а камоли јунаку!
Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на ражњу свак наставља свој посао. Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим.
црвенија и љућа, од брескве сочнија, од масла бујнија, шљива: бичем надвоје пресечена, јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка
и самог ђавола рађам, рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и грех, само не јаловина, нек је и мука, само не пустиња!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити. Помисли̓: Боже мој, како је Карађорђе могао помислити да би̓ ја узео од Турака 400 дуката а да
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети.
Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком. То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
ишао једанпут по бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ' ноге и испружи браду као да му је ђем у устима. — Видак испусти узде, па легне у кола, а она све преко чагрћа, па по јендецима, па трчи, па трчи, па трчи... Звони!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Људи се крећу достојанствено напред: ниједан нема лулу у устима, него са штаповима у рукама иду и разговарају се, а жене и ћерке за њима.
« — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; понеки још четврт сата остао са ражјапљеним устима од чуда, све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.
часа из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.
допасти, а поучава је један Пемак (»кинстлер« у тим пословима), један млад, блед плавушан са малом ретком брадицом, и устима од увета до увета. Није баш тако леп; али је као вештак пријатан.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А кад ко од браће му дође да га обиђе, он, онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха, тужи се блесасто брату: — Бато, срца немам...
по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије...
XИX ДЕДА ВЕСА Свако јутро чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој колији и са такође дугачким штапом иде све уза зидове пипајући испред себе штапом и вичући: — Е, деца,
Седа тамо у крај. И, пошто метне испред себе капу, преседи цео дан онако клатећи се, с лулом у устима и огрнут том својом дугом колијом.
пролазници чим наиђу на варош, забеле им се куће, одмах на улазу виде и њега где се црни, седи, клати се с лулом у устима. Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку се сасвим намести, па устима ни да макне. Мати спусти фиранге да, бајаги, сунце не упире. Чекмеџијић и чика-Гавра већ долазе Чекмеџијић каже
— Драго нам је. Када је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Без и једног зуба, са огромним ушима, она је мељала по устима маслинке. Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом у чарапи на којој је велики чукаљ штрчао као детиња
А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету.
Смртно блед дисао је као у ропцу, кривио устима, тресао главом, кашљао и дрхтао целим телом. Идући тамо-амо преко собе ослушкивао је: „Гле — мислио је — не чује се
Африка
и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.
Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати
Ја сам осетио горчину и трагедију на својим устима, својим очима и у свом срцу као и сви црнци што су је осећали око мене; као земља која је натопљена њом, небо које је
Носи једну ружу љубави у својим устима. Младих играчица, међ којима има и краљевских кћери, има око тридесет. Игру су отпочеле ипак две старице, Сука и Јо,
Горе не постоји! „Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме
Црњански, Милош - Сеобе 2
Три стотине и седамдесет и осам чврстих клипана.“ Гарсули, у ствари, није употребио ту реч, која би, у његовим устима, била безазлена. Он је употребио много гору реч. А био је познат у војсци по својим, опсценим, шалама.
Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво. Имао је свега три‑четири зуба у устима. Махао је својим трикорном церемонијално.
Сунце је тек било почело да залази, а Божич је био заспао. Почео је, кроз своје шкрготине у устима, да пишти. Кад се трже, поче, и он, да показује Павлу торњеве вароши, у даљини.
Млада девојка, одрасла у ергели, на коњу, била га је притисла, тако, да се скљокао. Пао је, са лицем и забалављеним устима, и гледао у њу, погледом остарелог блудника. Исакович је све то посматрао, не верујући својим очима.
Муж јој на то подвикну, грубо, да жене, о војеним стварима, не треба да лају! Павле на то ућута, као да га је неко по устима ударио. Никад није био чуо Петра да, тако, са женом говори. Било му је хладно око срца.
Муж који то учини, не заслужује ни да му се име у устима кавом испира. Таквом браку, кад до тога дође, нема више ни закрпе, ни лека.
Па ипак, њен се црвени језик сад ваљао на његовим устима, тако лудо, а њене су га руке миловале по лицу, тако топло. Чуо је како му, као издишући, шапуће: „Ми се, серце,
Непрекидно, пољубљива, као да је мужу, швалерка. Иако бременита, била је и сад лепа, са својим дивљим очима, и устима, али није више била извор веселости, у кући. Била се уплашила порођаја у туђини.
Аха! Аха!“ А кад га жена помилова, додаде: „Не бој се, Шокице, данас сам први чибук у устима имао.“ Павле се био прибојавао да га Петар неће хтети ни да види.
Прапорчик је нешто, за то време, гушчим пером, у неку књижурину, шарао. А док је писао, мрдао је устима као да гута жабу. И то се свршило.
Теодосије - ЖИТИЈА
да не чује глас речи светога, и све што му је преподобни слатко и дивно, страшно и ужасно као пророчким богоречитим устима изговорио, и низашто не држећи, ништа га није послушао.
да по заповести твојега Царства примим од блаженога и свесветога оца васељенскога патријарха благослов и заповест устима.
Патријарх и сви архиепископи, митрополити и епископи руком и устима светога благословише, к оне који ће бити после њега благословише, и заповести благословене потписавши сваки својом
“ А Бог који чини вољу слугу својих на добро, још док је молитва била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим
Моли се за нас богоугодно, да се без пакости вратимо кући! А свети чувши ово од разбојника, чувственим устима и мисленим у срцу благим благодарењима хваљаше Христа Бога, који се брине за њега.
И одмах именом Господа Исуса Христа и њего вим устима ветрови и море улегоше, а вали се у себи сложише, и сунце пресветло обасја, и настаде тишина велика.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Шта си радила с тим устима, ако бога знаш? - скочио сам на ноге као да ми је неко потпалио ватру под табанима, а она је почела да се смеје.
— Изгледаш као жабац! — лудирала се показујући колике су ми очи. Затим смо се заједно лудирали и, пливајући, устима избацивали воду увис. Вода Тисе је прљава и млака, али тако избачена прави најлепше дугине шаре.
Неко је морао отрчати и њу да обавести. У сваком случају; улетела је у собу с марамицом на устима, очних капака запаљених као да их је неко обрубио црвеним концем.
Неко ко једе његов хлеб морао би да има више љубазних речи у устима. Рекох да је прекрасан његов хлеб и да нисам срео много очева који се тако труде.
Онда је неко предложио да му изваде црева, јер су непотребна: јела су пилуле које се већ у устима претварају у аминокиселине. Упитао је могу ли га поновним конзервисањем вратити двеста година уназад. Нису могли.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Хотволе” је сад престао играти. Заседну, па примедбе праве о игри, па испод мараме на устима тихо церекају се. Гдекоји се у игри преметну, и то је занимљиво. Шамика приповеда како је у Венецији играо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Љубећи га устима мокрим од плача, што више нису могла да се затворе на пољубац, већ су била отворена и опуштена, од дрхтања, гледала га
Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима? У целом његовом подбулом лицу, у ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати,
У глави јој се вртело. И баш кад хтеде да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто
Гледајући га са подсмехом и она беше зачуђена његовим кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу.
обично, почео нашироко да је подсећа на ону њину страшну, разблудну ноћ, када је више силом, него милом, задоби. Устима која му беху мирисна од скупоценог дувана, и слатка, од турских слаткиша, он би је тад сећао њиних љубавних сцена,
је јахао, опет сав у сребру, смирен и чист, са великим, ведрим очима, загледаним у даљину, и неодређеним осмехом на устима, кријући очајање. Био је последњи пут леп у животу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, у Скопској котлини препоручује се да девојка скине прстен мртвацу с руке, и то устима, а онда кроз њега да погледа момка кога је изабрала. Кажу, да ће се он одмах силно у њу заљубити и узвратити јој љубав.
⁸ Жене без деце у Хомољу „пазе кад нераст скочи на крмачу и запени устима, па хватају од оне пене у новој дрвеној ложици, и њоме замесе тесто и направе три куглице, осуше их у три дана на
Ове биљке су: бели лук, којим родитељи „трљају дете по устима када има бабице, па стеже мајку за сисе“, затим паприка, која је „неизоставна при магичном истеривању бабица из
извади дете из воде, „зграби шаком мало оне воде из корита, и дигне повисоко изнад дјетета, полије га три пута, цвркне устима и рекне: ,овлики ми нарастао!
После тога обрише и повије дете, па га онда три пута прекрсти, повуче мало за нос — да не остане шопав — опет цвркне устима и рече: „Боже ми те поклони!
„ружног имена“, „јахање“ на леђима побеђеног, „гарављење“ лица, захтевање да губитник „лаје око куће“, да тражи устима прстен по мекињама или по пепелу, вучење побеђеног за нос итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У међувремену, ћуте, пљуцкају крезубим устима и шарају штаповима по песку само њима познате хијероглифе. Све је већ испричано и претресено.
Баш бих волео да знам шта је био! —Што га не питаш? — замумла девојчица пуним устима. —Не говори док једеш! — пресече је мајка. Затворила јој је уста новим навиљком салате.
Тек кад је човек упалио стону лампу, из Нине провали дуго обуздавана бујица плача. Тресла се као у грозници, гризући устима јастук. — Само се добро исплачите— казао је.— Биће вам лакше. Чинило јој се да ће јој јецаји покидати утробу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Људи понајвише сјеђаху подвитих ногу, на струкама и на поњавама, с дугим пушкама преко крила, с чибуцима у устима. Женске и младиће стојећке држаху за оглаве крупну стоку, или чуваху ситнију.
И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.
Дед, стрикане, још по једну! Благословите, владико свети! Испивши, ђакон одмахну главом и стаде ожимати устима. Питко је, реско, миришљаво, дивно! Има ли га колико још, брâто?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: И од тога нема засад ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Та вама је то непрестано било у устима. ЛЕПРШИЋ: Морало се тако говорити да народ устаје. ГАВРИЛОВИЋ: То ће рећи: ви сте лагали...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
с прибавком нови или књижевни речи и више лепоте, с додатком писмене углађености слога, него колико и једне и друге у устима пука или простога народа има и имати може«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
АХМЕД: Мудар човек! Брзо научио да су речи мишеви, па сад говори са мишоловком у устима! ЈУСУФ: И, кад стигнем, да не гледам које је доба, да пробудим Хасанагиницу, и да јој кажем да се ти кући враћаш
Посло ми Алах колевку пуну светлости... Јабуко моја... Мојој дојци топло у твојим устима као грешнику у милости Алаховој... Брате! Куран каже да га две године дојим! До две године има више од године!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Имао је велику, дугуљасту главу са меснатим ћошкастим лицем, дебелим устима и сивим, округлим, без израза очима, јак врат са кратким, напрегнутим жилама.
Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело. Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла. После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је!
Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега... Уђе он заносећи се. — ’Аџике мори! Што?
уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава. То беше она!
Чула да је дошао, па га зове. Приђох јој ближе. Сагох се. Узех је за ,руку суву, црну, хладну, и принесох је устима да је пољубим. Стресох се.
Са зајапуреним лицем и кô крв рујним устима дође она и до мене, заста — па онда голом до лаката, белом ручицом зграби воде и попрска ме. — На! Ево и тебе!
ним осмехом на рујним јој устима, гледа га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у њу и хоће нешто да јој каже, а она му тада окреће леђа и чини
А светлост је обасјавала сву: њен витак стас, широка рамена, лепо развијено и зажарено лице с врелим устима и црним, тамним, доста упалим и ужагреним очима... Она се крстила, метанисала, а месец је сјао и обасјавао све.
Сирота стрина! Онако висока, црномањаста, сува; с црним крупним очима, дугачким, танким обрвама, малим и упијеним устима — беше и раденица кô кртица. Од ране зоре до мркла мрака она је била увек у послу.
А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке.
И, напослетку, да ћемо из мојих уста да „зобамо“ зрно, али тако да једна половина зрна остане у мојим, а друга у њеним устима...
чокота, згрчена, црна, с лулом иза врата, држећи ме за руку и мрмљајући нешто у себи својим дебелим, избразданим устима, тако је чудно изгледала да нехотице повукох руку: — Говори!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
изводио свој сопствени шоу у бојицама и колору, и како су вас неке друге, већ одебљале жене гледале завидљиво са устима пуним кремпита, док сте трчали испред кафане „Лондон“ у пола седам, претрчавали улицу кроз црвено светло, док сте се
— Није пристојно да се гледа кад други једу! — искези се на мене пуним устима мајонеза. На часну реч, ретко ми се догађа да ме неко освоји на први поглед, премда о томе читам у новинама сваки
А онај микрофон им дође више као јабука у устима! Али, ма шта ја писала, Чарли, више нам нема спаса! Та неписмена булумента преко ноћи постаде елита! У чему је штос?
Ко зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне, запуштене трбушне мишиће!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.
ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају мислено ткиво света устима се уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој граматици сликама
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Паде ми у очи само један црномањасти, тамо негде на левом крилу, са опуштеном доњом усном и отвореним устима, како равнодушно гледа испред себе, као да дрема.
ли случајно или намерно, тек сразмерно је расла, да се на крају све сручи на Тасину главу — што није обрисао жвале на устима. Онда је наишао потпоручник Александар. Звали су га „Бас“.
Наједном као да се прену. Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!...
— Аух! — викну Рајко пунилац, па се пљесну по устима и разрогачи очи. — Ја, мајку му, одакле овај! — рече поднаредНик Траило. — Обрали смо бостан... види нас.
Од громког треска топа и експлозија зрна на устима цеви нисмо ни чули сада пуцкарање шрапнела непријатељских. Јер пао је последњи крик у артиљеријској команди: на картеч!
— Их, грош би на леђима носила. — Како... сламку би у устима држала. А мало даље друга група хвата вашке, па их баца у један фишек од хартије, који најпосле запалише.
Али од нове експлозије уши нам заглунуше. Као да се земља процепи. Дах је свима застао, јер смо пред устима топовске цеви, па се пуцањ слива са експлозијом зрна. Вилице се тресу, а поглед је исколачен...
Виде себе раскопчана, а другови му бришу уста од крви. Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив? Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили.
“ — и већ нестрпљиви опалише готово сви у исти мах. И као руком бачени, свитнуше наши шрапнели пред устима цеви непријатељских топова. Грозничавом брзином сручише се разорне гранате између наших топова...
Мало после силазе заробљеници у сурим исцепаним шињелима, док се Танасије шепури у једној бунди, са лулом у устима. Тужно гледа рањени Јанкуљ и вели: — Где нађоше баш сада да ме ране! А рањен је у ногу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Причекајте ме и спремите ручак. — Ха, то се већ разуме. Како!... рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима.
Јамачно капетан није... А шта да одговорим, како да почнем ?!«... И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова. — Чујемо да вас је тукао камџијом. Испричајте то како је било и зашто ?
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
Уснице јој се трзаху грчевито, по лицу се осуло смртно бледило, а она дише нагло, отвореним устима, као да јој је мало ваздуха. — И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... Не презирете ме ?...
Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима. Гојко подиже главу; очи му беху необично замућене, усне грозничаво дрхтаху, а по некад се грчевито трзаху, цео му
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Дођи, душо, у дворове моје, Да ми лечиш моје грдне ране: Завијај и белим испод грла, А испирај меднијем устима. 192.
— вода гледају свакога, Медна уста са сваким говоре, Са недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада језиџије; Ко мој буде — оженит’ се неће, Чија будем — удати се нећу. 196.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мене је једном, давно, претукла бура пред Првићем, и горчина соли, која ме је давила, јавља ми се у устима чим се сетим мора. Сишао сам у залив, најмио рибара и изјадрио на море.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
који ће у рукама држати такође сребрни дивит, око кога се преплећу две позлаћене змије са дијамантима место очију, и у устима држе свеће.
На моју кућу нико до данас није пружио прста, нити ја хоћу да се име моје ћери исплâче по свачијим устима и стоји на Вашој сулудој књизи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...
Не даду им ђаволи баш ни да'нути. Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.
Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три... Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.
је завладала мртва тишина, само што ветар још јаче витла и, јурећи кроз отворену звонару, забруји под разјапљеним устима великога звона и понесе тај потмули глас преко мирних села, плашећи одоцнеле планинке и рударе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега. Ко зна чега? Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног?
кошчата али са чистим и високим челом, црним, крупним, мало уским очима, увек врелим јагодицама и стиснутим танким устима, тек при крајевима влажним и страсним.
Осети само бол и ништа више. Брзо, стресајући се од језе, устаде. Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи,
И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло. Одахњује не могући да се прибере од жеђи.
Софка гледајући ту множину јела, пита, по тепсији, узимала је од свачег овлаш, међ прстима, и готово само додиривала устима. А највише је узимала од те тектине пите. Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером.
и оног његовог лица; оног | страшног, мртвачког гласа, који није молио, него који се губио и мро у његовим узневереним устима, због срамоте и стида што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно што не би казао ни самој
Још мирније, и с тако хладним устима, пољубила га у руку, и затим, измакнувши се, остаде стојећи, јасно, прибрано гледајући у све, особито у њега, свекра,
Већ је била стара. Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима. Ма да је имала чиме целу кућу да намести, ипак ништа није чинила.
Дочекивала их је све са ужагреним очима н као крв руменим устима, чак и навлаш обојеним, јер је знала да ће те њене ужагрене очи и румена уста тумачити се да су сигурно, као код сваке
на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а једнако са оним задржаним осмехом на устима, с очима мало стиснутим и обрвама једва приметно набраним, као смејући се свима и све их сажаљевајући...
Софка натеже тестиче. Са набраним обрвама, мрдајући устима, стресе се од ракије, која ју је пекла; али, решена, са поуздањем, поче пити и осећати како је по грудима пали, жеже.
Једино што се испод тога вела видело како јој бљешти грло, врат и подбрадак са устима. ј Уста јој се никако нису могла да смире. Једнако је гутала пљувачку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и оста тако не мичући се, мало зинутијем устима и гледајући нетрепимице у огањ. Нико не проговори, нити се маче, но све очи запеле за њ.
“ Он избуљио очи; не мога се одмах прибрати. „Што ти је, говори?“ „Стане!“ изговори он наелак, крвавим устима. „Која Стане?“ рече Крцун. „Пејова“, одговори он. Сва четир му друга насмијаше се.
се дубоко поклони три пута, кад угледа Владику, а онај човјек, скинувши капу, цјелива се с ђаконом, па с осмјехом на устима и гледајући га љубазно — као човјек који се хоће да удвори — стаде га питати за здравље.
Милица сјела на ковчег, па наслонила главу на руке. Она два клапчића стајаху уз кревет, са зинутим устима. А пјесма, дивна српска пјесма, дигну се из момачкијех снажнијех груди, спаситељица вила из чистога ложишта.
Њеке држе ситну ђецу у нарамку, њекима се нашла ожица у руци, како изађоше у хитњи и са залогајем у устима. А повећа дјеца опет, пропињаху се, чеврљају, отимљу се за мјеста.
Лице му, обично жуто, бјеше се заруменило од свјежа ваздуха и од покрета, те му чисто весело играху очи и осмијак на устима. Дуго је народ задржао мила госта ту на путу, а и дуље би, да ђакон не повика: „Ама људи, ви сте сви ругачи, ја мним!
Сјутра ћемо знати је ли баш ускок Јанко или је: Јо-јо-јо!“ рече сажимљући устима, као да подржава говор Адолфов. Кад она двојица заспаше, Јанко се лагано диже, одшкрину врата, па напери ухо.
За дуго се чујаху његови кораци по авлији, а за колико је то трајало, дјевојка сједијаше са отвореним устима, као да је пажљиво бројала те кораке. Кад их више не чу, она се брзо обуче и обу, пак се прикраде к вратима.
“ Сердар је чепукао по авлији, и дочека своје, вичући преко чибука. „Није Јанко: јо-јо-јо — ја-ја-ја“, рече ожимљући устима, „но је ово ускок Јанко“. То рекавши, сердар га загрли својски и пољуби у чело.
ономе грешнику у паклу, који једнако гладан лежи наузнак а над њим се њишу гране са сваким воћем, па му се примичу к устима, а кад он посегне да узабере, гране одједном одскоче.
А-ја! Једна му је ријеч једнако била на устима и њу изусти: „Ма, бога ти, Стане, шта ти мислиш, шта је Јанку?“ „Ја... шта ја знам? Шта опет мене питаш?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не вјеруј, куме, пасјим устима. — Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит. Нека кадгођ и женски дан дође!
— Од туђе муке. 4 Питао син оца: — Каквом је сиромаху најдушевније дати? — Ономе што очима гледа, а устима не пита. 5 Питали старца стогодишњака: — Како му је било у толиком животу?
И то једе, ако се може јести, а ако су колачићи од земље, он их само приноси к устима, па их баца за се а вилицама мљеска.
— Болан, што пјеваш, да ли ти није мајка зимус умрла? (Прсне опет устима): — Богме, ја јој нијесам крив, а она се не бијаше рано родити — (па опет шљедује с пјесмом).
(Овако му говоре и за сестру, и за шћер, итд. а он све једнако чини знаке устима да не мари ни најмање, а све једнако пјева, па најпосле): — О ђеде Елезе, болан! Не пјевај, умрла ти је жена!
нека болест бучка — дечје страшило бучук — мера за жито, брашно вавољак — оно што се сваља међу прстима или у устима ваган — чанак, здела; мера за жито вагон — врста косира вако — већ ако вакца — несносан свраб између ножних
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Међедовић се поплаши да га | не прогута, те по устима овамо онамо док срећом нађе један крњав зуб, те се у њему устави и прићути.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАГДА (долази с лева иза куће, под степенице, спази снаху своју горе): Дошао? МАРИЈА (прстом на устима даје јој знак да не виче): Дошао!
, боцом вина и чашом, намешта је до Васке, да јој је што ближе устима, да се не мора ни подизати него да се лежећи може служити; затим се измакне, чекајући заповести).
ЈОВЧА (са неисказаним напором да се насмеје, са сузама у очима, с болом у устима, кркља срећан, гледајући у њу): А... а... а...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих. Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— прошапта и смалаксало се прекрсти. Да се брзо не измаче и не пође да изврши његову наредбу, он би је ударио по устима. Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жела због које се он мучи ове ноћи.
Под њим и око њега је шуштало. Жив. То што шушти пропипа руком: сено. Сено, шапну и осети плеву у устима. Ко је пуцао? На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло. Опет је мрак.
Целог дана ни залогаја није појела, а ноћ је провела наднесена над бунаром. А ова што јој је и цео хлеб мали устима, мисли Симка, што ми кашике краде са стола за вечером, говорила је: „Има право Ђорђе. Није луд да држи нероткињу.
Да видиш шта је мушко. Имаш да се вучеш на трбуху као змија па да заслужиш то што ти треба. Принесе свиралу устима, писну кратко и врати је на колена. од посла није могао да види петог. Мућак личи на Ђорђа!
Милунка лаже. Мора даје на мене. Тебе сам, пети, у газдалук посадио. Нема шта, примио си се одмах. Принесе свиралу устима и танку је протну кроз таму и грање ка звездама, певајући о сувој земљи под јабуком у мраку, и шта ће све бити од
Ђорђе се наднесе над плавкасто лице дечака са склопљеним очима и отвореним устима, тесним густом и ситном дахтању. Запрепашћена, Милунка га збуњено гледа, па се заплака: — Дошао ти отац...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Баш мудро! — узвикну Пелетинка — Више него мудро! — узвикнуле би и Кнедлице да им слаткиши нису били у устима. Је ли чудо што са свих страна почеше да пристижу поданици вешти у махању лепезама? Ка кво је то такмичење било!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Погледај само ове красне јагоде, ове зелене краставце и сочне артичоке! Окуване и преливене зејтином, оне се топе у устима, а лако их вари и најнежнији стомак“.
Оба песника обазреше се по сали, а затим један од њих приближи своје лево, а други своје десно уво устима Зенодотовим.
но предочих самом себи како су се обе александриске странке, геоцентричари и хелиоцентричари, препирали међу собом, устима, рукама и очима, како сам једну такву научну препирку видео и у данашњој Атени својим очима.
„Он нема, једном речи, никаквог смисла за оно што је лепо“, додаде трећа од дворских дама, успијајући устима, да би прикрила своје ружне зубе. Она већ беше зашла у године, па је зато своју проседелу косу обојадисала риђом бојом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Стари повуче много дима из своје цигаре, па вртећи главом и чинећи устима као да срче чорбу, одговори: — По, по, по. Испричаћу, да би знао господин какав смо ми народ. Јест...
Млади доктор једва има могућности да флашу доведе у везу с устима. — Чујете, господине капетане, фина је ствар рат — кад се преживи. — Сасвим! — рекох ја.
Ми се пријатељски привијамо један уз другог све више, осећамо топли дах нашег најближег друга. У нашим устима, очима и образима и загрљени осећамо да је ово тренутак кад један другом треба да праштамо.
Лепир, једним муњевитим покретом, испуштајући у исти мах свој мач, принесе тада онај Вуковим мачем посечени палац устима и стаде га сисати, тако срчући крв да је она, иначе врло акустична сила, просто од оног сркања одјекивала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и рана се на површини свијеснога сабласно шири, наочиглед расте и расте језиво нечујно, као рупа на дудовом листу под устима свилене бубе. Не, не могу више да гледам лица спавајућих.
И опет су мутно свитале нове зоре и налазиле ме с груди пуном смрти и с устима пуним њеног црног укуса. Смрт. Вјечита мисао. Друг из дјетињства. Насушна храна мојих дана и мојих ноћи.
Омршао је, сасвим пропао. Прогонио га је вјечито гадан укус у устима. А то је, не зна се зашто, сматрао особито значајним симптомом. Тад се по први пут јавила она намисао.
у часу кад га нико не гледа, хитрином камелеонског језика уграбио би коцкицу шећера из дозе и затим је полако отапао у устима, сав унесен у слике на зиду.
Што ћемо! Кажу: то је старост. XXXИИ Горак укус младости у устима. Раздобље на које се најмање радо навраћа моја спонтана мисао.
Али стари није упуштао: — А, молим те, што то значи, у твојим устима, „реално постојати”? Увијек си побијао тај појам „реалног постојања”, доказивао његову апсурдност, немогућност да се
Какво је тек ово!... Што кажеш? Пиљио је у мене исљедничким погледом. С одмјереним достојанством приносио сам чашу устима.
Сркнуо бих затим гутљај, ваљао га по устима, правио сабрано и непронично лице: готово као да је укус разочарао. Петар је ишчекивао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али је устима не дирај, не љуби је, јер си пропао заувијек и ја ти ондар не могу више помоћи. Добро упамти што ти рекох.
— Ево на! — проговори везировић, те му даде десет дуката, а примаче ћасу устима: куц, куц, цвркну јој у дно дна. Нема ту више. Заборави и на баба и на пејгамбера. За тили се часак натроља.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када испустим мале комадиће папира у посуду пуну течности, редовно у устима осетим неки необичан и одвратан укус. Бројао сам кораке у шетњи и израчунавао запремину тањира за супу и шољице за
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Имена проналазача као Мак-Кормика, Гудјера и Морзеа била су на устима свих у свакој кући као што су то данас имена Бела и Едисона.
Ћипико, Иво - Приповетке
Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни. Како се који искрца онако и застане — ишчекује друге, да се удруже па да заједно хрпимице
Ваде крух из торбе, крмадају га, но некако им се не прима залогајем у устима; звијерају уоколо, а поглед им и нехотице пада на скитача Митра, који наоко нехајно их посматра, али на махове издаје
Па наједном разговори се: — Дођи са мном да ти топове покажем, — вели јој, и таре се руком по устима. — Ходи, не страши се! — и ухвати је за руку, па поведе за собом. — Гледај, големи ти су и како зијевају!
Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и покој наступа. Све би радије поднијела но да у путу остане сама.
руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у мору, она и нехотице окуси неколико капи и осјети слану воду у устима. И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи!
— јави се стари рибар. Антица се трже, и у задњем часу снађе се, приступи мрцу, клече преда њ и дотаче се устима влажно— га му чела.
Сили се да заплаче, да над њим дуље остане, — то и друге ране — но не може; на устима осјећа додир његове празне, мртве пути, бесвјесно рука јој бјежи к устима да тај додир отаре са своје живе пути, да га
остане, — то и друге ране — но не може; на устима осјећа додир његове празне, мртве пути, бесвјесно рука јој бјежи к устима да тај додир отаре са своје живе пути, да га уништи.... — Укрцајмо се!
—Пустите га!... —Још је поносит! А први дан не хтједе се ничега устима дохватити. Да знате како се трзао у ладу, а једва сам га савладала! —Продаћете га?
Пода њу пао осјен, замршен, испремијешан бљеђом и тамнијом свјетлошћу. У том осјену подбочио се Дангуба. У устима му камиш; из луле се одавно не дими, али он камиш једнако по устима премеће, удише у се ваздух и издише.
У том осјену подбочио се Дангуба. У устима му камиш; из луле се одавно не дими, али он камиш једнако по устима премеће, удише у се ваздух и издише. Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!
— Наздрави, стара! —Фала ти, сине, ваљаће ти за душу! — и дрхтећом руком принесе скленицу к устима. Сада њих двоје, крај голог огњишта, редом отпијају, а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
коју ја непрестано савлађујем уз помоћ једног вештачки сазданог језика (морам изједно да говорим наглас док у устима држим камичке53); отуда и потиче усиљеност; као и потреба да се досегне унутарња тишина”.
је на исти начин приказан: „Гледајући га са подсмехом, и она беше зачуђена његовим кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу.
маску перципира на контрастној подлози некадашњег еротског сладострашћа: „И баш кад хтеде да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Та се речца отрцала“ — Веле неки стари; Јест, дабогме, по устима, Али не по ствари. Ова речца, коју давно Не чујем у груди, Ова речца, омладино, Сад се живље буди.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима. Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања.
Краков, Станислав - КРИЛА
– Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати. Гунђајући Мија принесе устима грлић. — Потпоручник. Какав је то безобразлук? У — у, — командант се ухвати за главу, — ја говорим а ви пијете. У — у.
Увек је тада не кога тражио. И увек је чуо јаук у ноћи. Пио је жедно млаке воде са стола. Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме.
Петровић, Растко - АФРИКА
и насмејана, пузе између њих, и заспе често са једном ножицом заборављеном на лицу једног свештеника и шачицом на устима и носу своје матере: Кардиате, жене Волов.
Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати
Ја сам осетио горчину и трагедију на својим устима, својим очима и у свом срцу као и сви црнци што су је осећали око мене; као земља која је натопљена њом, небо које је
Носи једну ружу љубави у својим устима. Младих играчица, међ којима има и краљевских кћери, има око тридесет. Игру су отпочеле ипак две старице, Сука и Јо,
Горе не постоји! „Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Шта да му одговорим? — Зуб ме боли, високо превасходство, рекоше ми да је добро држати у устима иструган рен, па ми од рена удариле сузе. — Вотѣ, глупости; что за лѣкарство хрѣнъ; вырватъ надо; вотъ И все...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ту скоро, кад су му ослободили руке од завоја, био је весео и по цео дан кретао прстима. Сада може сам и цигарету устима да принесе.
Узме га на око, па нишани... нишани — при том жмири на једно око — и дум! — Пера сручи у грло чашицу коњака. Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: — Кад мало даље, други лаф.
— И јопет живувајемо! — удари се у груди Пера „Ђеврек“. „Фикус“ мљацну устима и, прибирајући мисли, с тешком муком настави: —... Но, братја Руси оставили своју роднују земљу по својеј воље...
Јеси ли чуо, поднаредниче? — и унесе му се у лице. Онај само затрепта очима. Коста мљасну устима као да нешто псује, па се окрете мени: - Тако, бога ти, сакупили ми овде пре једно десетак дана пет мазги.
— пита га подсмешљиво Коста. Поручник Рајко широким замахом руке принесе цигарету устима. Онда хитро повуче руку и удахну.
Фиу! Фиу! Ах, само да их видим. Гр-у! Још их нема... Ду-ду-ду-ду!... Неко трчи пољаном. Принео сам слушалицу устима. Али још не! Не!... Ено га и други. Фиу! — баш поред главе. И десно се наши повлаче... Као сенке. Лежу поред жице.
Мљаснули су неколико пута устима, и погледали се. — Бре!... Овако вино нисам скоро пио — каже Бора. — Клизи, као зејтин — говори зналачки Коста.
— Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено. — Екс! — наређује Бора. Радослав таман принесе чашу устима, кад угледа брђане са напереним пушкама на његово одело. — Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора.
Гледао сам капетана... Он је стајао спокојно са лулом у устима и посматрао немарно гломазне ратне бродове, који су остајали у луци... Са страхом сам помишљао на пучину...
„Као да спроводе стоку!“ — љутио се. А капетан брода, Италијан, са лулом у устима, стајао је на командном месту, миран и присебан. Тај ми је човек уливао вере. Војници се наједном почеше окретати.
Арлета је застајкивала да би устима ухватила пахуљицу снега што је лепршаво падала. Забацивала би главу, и њене плаве очи биле су раширене а уста отворена.
Погледао сам је и рекао: — Арлета. По њеним раширеним ноздрвама, убрзаном дисању и скупљеним устима увиђао сам како се стара да савлада себе. — Ви ми, дакле, не верујете? — Не! — рекла је тихо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди! Још живи он. А та извесност На устима ми леди пољубац, Не дâ ми срцу јасно закуцат Да на дрхћућа недра притиснем Мог жића данак, сунце дана мог. КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Бог нек те благослови, ова света црква и отац Сопронија! — једва изговори Симеун и принесе чашу устима, а сузе га облише.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали. Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.
И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје. Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.
растресеном косом око врата, око ушију и по челу, већ мршеном и целиваном косом; очима подбухлим и уморним од страсти; устима набреклим и по врату и лицу тамним, једва приметним пегама, насељеном крви од уједа.
обучена у ново, раскошно одело, закићена а са оним одскоро постале жене разблудним, још сасвим не засићеним очима, устима, телом, црвенећи од толике хвале, крила би се и муцала, ограђујући се: — Ама није, нано! Нисам ни ја баш тако вредна.
Младен настави бележење. По стиснутим устима и укоченим му обрвама и упртим очима у тевтер, млађи брат је видео да је љут.
Еј, не уздиши, не вежи севдаха, Еј, од севдаха горег јада нема! Младен се диже. Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта.
Сам је он морао да јој принесе свој образ њеним устима да би га пољубила. Сам ју је морао да унесе у кола, ни толико она није могла, и да брзо, ужурбано, као да прекине,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се меће у мелем за ране (ЗНЖОЈС, 11, 262) и од уједа беснога пса (ЗНЖОЈС, 15, 124). Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л. лечи се и окобоља код стоке (ібід.
Сок од в. л. лек је од увобоље (СЕЗ, 40, 231); помешан с медом, лек за јаштерице у устима (ГЗМ, 4, 153). Лист намазан медом привија се на ране (ібид.). ВИЊАГА Wеін (wілдер) <рагтхеносіѕѕуѕ>. Вињага.
Ј. се употребљује у бајањима, као лек; нарочиту спасоносну снагу има ј. која је печена у устима божићне печенице (нарочито помаже болесницима од врућице, ЖСС, 169). Ј.
у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима када је жваћу), »и Бог, кад чује п. муке, сажали се и неће да пусти град« (СЕЗ, 17, 144).
Исто тако, за време сејања треба држати иглу у устима, »па тице неће долазити, јер ће видети саме игле и поплашиће се« (ЗНЖОЈС, 19, 210).
Ћипико, Иво - Пауци
— закључи и стаде га опет смијех. Уто и жупник изиђе из цркве. Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром. Дон Фране упути се с Ивом.
Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру. Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.
Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре. Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. — Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. — Ча?! Знате...
— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. — Ала, дигните три прста! — наређује судан. — Ми се нећемо клети!
Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. Дјевојка се маче прама кући. — Нећу те појести! — поче Иво. — Знам, — одговори девојка.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
кркљаво дисање и зацењивање, као да га гледам док пљује големе, округле, балаве лопте испљувака, после чега вавољи у устима некакав замишљени залогај, гледајући широм отворених очију у таваницу.
“ Ништа више, само то. Видео сам да је неспокојан. Подсећао је на некога ко је тек изронио из воде и халапљиво хвата устима ваздух. Нисам одмах схватио на шта се односи његова наредба или молба, управо то — да ли је више наредба или молба.
Нема предњих зуба па шушљета кад говори, вавољи по устима речи као залогаје каквог жилавог меса. „Да је наш брат Доротеј отишао њима са намером да им у те окореле подивљале
и њима је потребан вођа, а вођа није онај који је вољен и паметан, тих и добар, вођа је онај који говори са пеном на устима, раздражљиви успаљени клипан који буди у људима страх, зебњу али и неку животињску снагу.
Ово је одмах прионуло. Између залогаја јела и гутљала пића, житељи Куле су вавољили по неуморним устима ту злобну гаталицу као какво послађеније.
Стари је при измаку, нагло је оронуо после војне, руке му се тресу, не може кашику устима да принесе, а да пола не проспе. Сви то примећују и сви знају да је његов смртни час близу.
Са пуним устима Доротеј се кикотао некој Димитријевој шали, коју нисам чуо, јер сам тог тренутка помислио на Анчицу. Ето дакле Анчице
Посуше се пепелом, ударише у пост, стадоше по устима вавољити оченаше и вјерују док им језичине не одебљаше. Мене проказаше као јеретика и богохулника који их лажним
Сада у блаженом забораву, помирени са самима собом, жваћете по сувим устима молитве, пусте речи се утркују, загрцнути сте од жеље да што више испричате Богу о својем покајништву.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Није, већ одавно, никаква тајна да се у земљи распрострло незадовољство и дигло и против самог владара. То се устима не изговара, али саопштава немим погледом.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара. И тако с тобом, с твојим именом на устима успављује се, брзо навуче јоргане на главу и заспи.
И бојим се овамо да не дође, да га деца не виде. Чује се на степеницама, до врата, стењање, неприродно мљаскање устима и потмуо глас: »Моја је ово, моја кућа!
Јер сам се бојао да сутра он, покојник, по мојим очима и устима, то не позна. Сада ето знај, када сам завршавао песму, кад га питам: »Ко да ти љуби танку Стојанку?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Е, сад је његов син имао везана уста као да му је стално међ зубима опора крушка. Над тим устима је искочио снажан јеврејски нос, обао и меснато грбав, широких ноздрва с јаком тамном унутрашњом покожицом.
Али неки сталан грч међ обрвама одавао је нешто љуто и срдито, ружно њено фино лице са дивним устима и зубима, и чинио је маторијом још од оних других двеју маторки.
Језик у устима некако им је дебео, сливају речи, говоре вртоглаво брзо. Међусобице личне природе брижљиво су избегавали; али ако се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са јамицама на образу и сочним устима. Код шесте љубави дотерао сам до пољупца.
купус те приспеле сарме и пршут је већ нафуман, а биће да су доспијеле и свињске даће, те ђе би човјека с пунијем устима отјерали с пуне трпезе. Није нам, вели, преша да толики гријех чинимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сад ће... Гр-р-ру!... Напрежем мисао. Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа.
Мљаска Исајло по устима пексимит, и са извесним багателисањем вели: — Ово, господин поручник, личи на струготине. — Наравно — одговара Лука
Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је! — рече лекар и спусти женину руку, која млитаво паде поред тела.
— Ето, полако — проговори шиштећи, и заста де да удахне ваздух. У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала. — Јеси ли уморан?
Али војници се нећкају. Једном само приђе поднаредник Груја, колико да проба. Али одмах испљува, мљаскајући устима као да се гади. — Пих, славу му, смрди на карбол...
“ Подигао сам се, али ми глава клону на груди. Онда запалих цигарету. Понудио сам и Луки. Он узе цигарету, принесе је устима, затим је одмаче, погледа мрзовољно и врати ми је... — Извини, молим те.
Прилично су закопчани. Један ми пријатељ рече да је ситуација критична... Разуме се! — потпуковник Петар принесе прст устима, као знак: ником ни речи. — О, наравно! — одобрава Лука. Топлота је још увек неподношљива.
Ордонанси се сакупили и смеју се Исајлу. А њему криво, па се сав зацрвенео од љутине. Пастила му се растворила у устима, он осећа горчину и сав се нарогушио. — Ки покисо пацов! — добацује му неко од војника.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Париз, 1922. ДВАДЕСЕТ НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА У устима још гадно од великих имена, И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље: Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих
више но што хигијеничари препоручују и таман колико траже сва могућа надражења црева, желудца, једњака, слузокоже у устима и око језика. И јести какве хране? Одабране!
Имај храбрости да ти то буде последња реч. ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и јутро дарива на
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да кажу Царевом Доглавнику? — питале су се, а за то време Капљица је путовала, мало стешњена у устима рибе, али безбедна. — Гле, стигле смо!
Зрака се сунца још није такла воде, а већ је био с друге стране зла. Ах, како би кликнуо да му у устима није било воде! Овако, с брега кошуљицу хитну, и узмаче. За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици.
Како звиждао ветар! »Паднем ли, ни коска неће остати од мене!« — претрну Варалица, заборављајући да му је жива вода у устима. А онда, успори се замах орлових крила. Направи орао круг и спусти се на зараван планине. — Одавде мораш сам! — рече.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Окреће се Митки): Митке, бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо. КОШТАНА (устима узима из Миткиних уста дукат и баца га Салчету у крило). ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
то је по Кравцову оно чиме се одликовала епска поезија кад је живела искључиво у врху феудалног друштва, у устима придворног певача, који је био знатног рода човек.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с устима; није било за свашто и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор,
Језика нејма а честита ми срећу, устима не миче а лепо говори, не знам нашто ће ми то изаћи? Плахо се то види да кад послатога не сазнајем то како могу му
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.