Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
поред фрау-Габриелиних и дохвати левчом левчу од тих других кола, али их не преврну него само гурну и она одскочише устрану. А фрау Габриела се сва за нела слушајући курмахераје некресанога господина асесора.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Корак устрану, у којем треба видети стваралачко лукавство помоћу кога се један доживљај стварности, у целини, уобличава на нижем,
А постеља тврди ров. Дум монтус абсцендеро, Пси, кад јурнем устрану, Цанес нихил хабео. Од трке одустану. Дум ин аулум венио, Кад ме у кујни почну сећи Санус нихил хабео.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А ти баш мислиш: неће Илић бити биран? ИВКОВИЋ: Оно, знате како је, и Илић има своје људе, па ако удари устрану, може свашта бити! ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану? ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би!
ЈЕВРЕМ: А то би ви као волели, да он удари устрану? ИВКОВИЋ: Па, право да вам кажем, волели би! ЈЕВРЕМ: Е, то ти не ваља, господине Ивковићу.
) А Илић? СРЕТА: Шта Илић? ЈЕВРЕМ: Ако он, на пример, неће да прими начелников савет да се одрекне, него удари устрану... Он има много гласача, ужива народно поверење! СРЕТА: Хм, народно поверење?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења. Фалкенберг га поведе устрану и запита полугласно: „Јеси ли припремио све што сам ти наредио?“ „Јесам“. „Има ли горива довољно?“ „Има“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дивизијски штаб оста ту, на изласку из Феризовића. Мајор Илија Петровић оста с нама. Ја се одвојих нешто устрану. Сузе ми саме ударише. Зар је то рат, зар је то поље части, мислио сам у себи? Али нисам могао дуго да мислим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: Ето нам шале... Иде! ТРЕЋА СЦЕНА Везир Сулејман долази. Турци се уклањају устрану. СУЛЕЈМАН: Шта је то? Каква је хука по мом конаку? Где се и мува зуком страшљивим Тек једва чује...
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа... (Уклања се устрану.) ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Главаш долази. Радак, Вук и Исак остају на вратима. ГЛАВАШ: Помоз бог, Турци!
Ага-Ћериме! Ти си бар пашин хлебац кусао, Па ћеш му знати мудру навику: Где двоје раде, трећи мирује! Устрану мало! ЋЕРИМ (уклања се): Змија!... И ту се нашао!... ГЛАВАШ: И то је чуо?... Па шта ће с тим?...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
иду жиле (»ако иду право доле, биће сушно лето, а ако иду устрану, биће кишовито«, СЕЗ, 65, 1952, 262); »у Книћу кад се окопа њива са к.
, гледа се како му иду жиле: ако »иду правцем доле, у дубину, слути да ће љети бити суша, а ако се жиле развијају устрану, значи да ће љето бити кишовито« (СЕЗ, 65, 1952, 262, Поповци). Смрдљивац (пеларгоніум).
Ћипико, Иво - Пауци
— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу” и вели Војкану: — Све сам ти сакупио уједно.
— одговори један од Радивојевих другова, а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра устрану. Петар плане: — Нећеш, момче, што си намислио! — и безразложно стаде га вика да пусти цуру.
— Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и, љутит, гурну Раду устрану. — Не гурај се! — вели Раде. Али поп Вране, као да је побјеснио, насрће на њ: — Воле један, ја ћу ти рогове стући!
заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају. Чуде се куд ће ова сила фратара, један бјешњи од другога.
Примирише њену косу, као шуму густу, и посматра јој лице што се испред његова погледа поступце жари, а очи бјеже устрану. Дјевојка се стиди: чула је што о њему по вароши говоре и поникну стидом сазнања. ...
— Знате да их суша носи, ка у камену... —Ти тако говори, а ја ћу билижит... Ала, изагни их! Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину. Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану. — Што ти је, мори? — Болна сам, тето, — одговара полако Зона. — Болна? — Глава гу боли, — вели Ташана.
— Шефтелија ?!... — Шефтелија! — прошапта женица и устукну поплашено два-три корака устрану. — Шефтелија?!... — прошапта Мане и заљуља се од неочекиване среће. — Ее! — тврди Васка. — И...