Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Добро, добро!... Иди ти сад мало у школу, греј се, па ћемо те звати кад нам устребаш, прекиде Веља његов монолог, који у овакову расположењу не би имао краја. — Шта је то, море, било ?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« То је све... — Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш. Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца...