Ћипико, Иво - Приповетке
Али залуду, радост не може да јој се у душу усели, као да је од ње нешто гони, — а наједном лијепо и устрне. Престаде пошивати, и с иглом у руци загледа се преда се: у памети напокон бијаше се уобличило оно што је мори, и
Ћипико, Иво - Пауци
По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. Младић устрне и предљиво стаде да се брани: — Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило! — Тако је, кад ти говориш!
— Колико мора ваља прић' ? — упита наједном као иза сна ... Иво устрне и збуни се. — Ко зна? ... Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка. И наста тајац.
Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. — Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао.