Ћипико, Иво - Приповетке
Непрестано је тражи, не пушта је с ока ни када је с другим у друштву. Устрпљиво чека, па, оставши с њом насами, причиња се спокојан, и једнако је наговара љубазним ријечима.
— Онда ча је било и потриба метнит другога на његово пристоље? — набаци своју Букало и извади из уста лулицу. Парох устрпљиво чека и хоће да опет прихвати ријеч, но Жижица је све жешћи: — Право ћу вам рећи, ја вам се чудим...
Ћипико, Иво - Пауци
А Иво криомице посматраше брата и сестру. Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши. Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.