Употреба речи устукнуше у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

од вина, очаја, мисли тужних, па повика колико га грло доноси војницима, завитлавши коња у круг, пред њима, тако да устукнуше.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили. Следећа запрега најаха. Командир викну на возаре, те ови размахнуше бичевима.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Двадесетак селака се сложи, али не сувише гласно, па се гуњеви зањихаше ка шињелима, шињели устукнуше неколико корака ка гомили коња у нереду, онда кренуше ка гуњевима и стадоше. — Ви се буните, дакле?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Он је још нешто хтео да каже кад Никола дрекну: — Тачка, клеветниче! Цигани устукнуше престрављени, полупијани људи погледаше у Николу, а чичица је нервозно мрвио хлеб и дрхтао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности