Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али... — поче Иван. Не мораш... Ја знам и сам. Хоћеш да ти кажем?... Је ли, то су поп и кмет, а?... А Иван се устумарао с погледом. — Је л̓? — Та... јесте, они су... — А шта им је криво? — Тхе... — Јеси чуо, Иване! Што јест, јест!
Станко не знаде шта да одговори. — Што си се ког врага устумарао?... Не можеш да се скрасиш!... — Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. — Ех, није!...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Све се ужурбало да га што боље дочека. Устумарао се свет, а нарочито домаћице наше. Иду по пијаци и заредиле по бакалницама, па купују све што им за благе дане треба.
— Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се!
На лицу им као помешан и страх и хумор. — Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дај да се ради!... Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се Гојко нешто устумарао пред својом кућицом. Она помисли да се то и он жури за послом.