Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јој је руа недостало; ал' је зато добре среће била: испроси је Краљевићу Марко, а препроси војевода Јанко, прстен дао Уступчићу Павле.
сва три младожење, сваки води иљаду сватова, право иду двору девојачком: напред Марко, а за Марком Јанко, а за Јанком Уступчићу Павле. Осврте се Краљевићу Марко, па беседи војеводи Јанку: „Куд си ми се подигао, Јанко?
“ Јанко ћути, ништа не говори, већ с' окрену к Уступчићу Павлу, па је њему тијо беседио: „Куд си ми се подигао, Павле? Што с' толике свате потрудио и толике коње поморио?
је метну себи на колена, и Јанку се онда окренуо, па је њему тијо говорио: „Чујеш ли ме, војеводо Јанко, и ти с њиме Уступчићу Павле!