Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Него, дела ти мени реци — пошто? — Осамдесет, господине! — Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве. — Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи. Мислим, није скупо? — Каких осамдесет?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеди задркта мало брада. Он хтеде да прикрије своју узбуђеност. Господствено се устури, диже главу у таван и накриви је мало: — Видиш, синко, сам си је изабрао! Јесам ли ти ја казао ни дела, ни немој?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ма шта, има ме чак и за друге, чету би за собом водио. Онако кратак а стамен, устури се Сава пред светим рођаком као кочоперни пјевчић ђуђањ.
Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним другим,
— Ве-ве-ве-ве ...ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...Ето ти, испаде нешто. — Ама шта испаде, бог те видио? — устури се командир. — Шта имају вук и куја с Петром Дошеном и с његовом кравом?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
очи јој златали-мараме, — ријетке су, те кроз њих виђаше; ја кад виђе коња и јунака, превари се, занесе је памет, те устури златали-мараме, а открива очи обадвије, а пружа му руке обадвије.