Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена. На нову обалу ја ћу ногом стати, Да у новом руху загазим у цвеће...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Боље је да погинем сам, него вас достина. Не светите ме и не жалите много, јер сам се замијенио! Такав ми је усуд, па хвала богу!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА И НЕСРЕЋА 147 УСУД 149 СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ!
А он им све приповеди. — Видиш Несрећо, — рече Срећа — да ти не можеш усрећити ако нема среће! УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио.
Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је Усуд теби дао. Он је онда запита: — А где је тај Усуд! А она му одговори: — Иди па га тражи. И у тај је мах нестане.
Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је Усуд теби дао. Он је онда запита: — А где је тај Усуд! А она му одговори: — Иди па га тражи. И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда.
Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера. Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати.
Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне Усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из тутњаве зачује се глас: „О, Усуде! о, Усуде!
о, Усуде! родило се данас толико и толико душа, подај им шта ћеш.“ Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима
Кад буде предвече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, почне страшно
о, Усуде! родило се данас толико и толико душа, него дај им шта ћеш.“ Усуд устане и отвори сандук с новцима, али нема дуката него сребрни новци и гдекоји дукат.
“ Усуд устане и отвори сандук с новцима, али нема дуката него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.
“ Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања. И тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и
И тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати; онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
очи које виде више Но мрљу јутра, шару на тапету, Прочитаће у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи облик: семантика капи Садржи облик будућега врта Ил празног неба што блиста и вапи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врх облачја слаповитог Благовесник арханђео уздигао хаљине је: прозарује стопалима оно што је усуд спрео а с колена крин му веје.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Једино је Ајнштајн, ко овца сед, У васиони открио заносни ред Тврдећи да је свакој честици усуд задат Обрасцем Е=мс2 Јадне су и немоћне наше идеје Кад се загледамо пут Касиопеје.
Авакум Пантић је лишен избора, А ни бабе не могу другачије: Свако ту, као свугде и свукуд, Чини оно што му одреди усуд! Бар да су у питању паре велике: Педесет динара!
Ал к мени касно дође то воће И због тога сам одједном тужна...” „Да га бар нађох сама, и пре Звечана — ал усуд је овако хтео! Једном се живи, сто пута мре, Да је мени самој припао цео, Не бих се обазирала на ове две...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О када је тако стари Усуд хтео, Да ја изабраник будем, ја једини, И да, увек уз њу, век проведем цео Очаран, и бачен у чаробне чини.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ Као кроз земљу коју Усуд укле, Милимо влаком у сумраку кобном, Кроз пусте равни у недоглед пукле. Све је у муку и у миру гробном.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. 68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. 78 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. 80 16. ПРАВДА И КРИВДА. 81 17.
Василије Јовановић кад је био учитељ, у Земуну дао ми је једну написану; 13. (Усуд) написао ми је поменути Грујо Механџијћ, а и Лазар Марјановић послао је једну од прилике оваку.
13. УСУД. Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те
Ко тебе мени даде?” А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.” Он је онда за- | пита: „А где је тај Усуд?” А она му одговори: „Иди па га тражи.” И у тај је мах нестане.
Ко тебе мени даде?” А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.” Он је онда за- | пита: „А где је тај Усуд?” А она му одговори: „Иди па га тражи.” И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда.
Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера. Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати.
Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне Усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! о Усуде!
о Усуде! родило се данас толико и толико душа, подај им шта ћеш.” Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима до
Кад буде пред вече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, почне страшно
о Усуде! родило се данас толико и толико душа, него дај им шта ћеш.” Онда Усуд устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по
” Онда Усуд устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.
” Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
зимског лимуновог грања или плитког мора, постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га је вратио поново у Јонију. Све је тамо било као и пре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА
познао да је поштен човек — што је навалио да се испуни очина заклетва, и да ће бити сретан, а браћа његова несретна. УСУД Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио.
Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је усуд теби дао. Он је онда запита: — А где је тај усуд? А она му одговори: — Иди па га тражи. — И у тај је мах нестане.
Ко тебе мени даде? А она се одмах утече: — Мене је усуд теби дао. Он је онда запита: — А где је тај усуд? А она му одговори: — Иди па га тражи. — И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи усуда.
Кад дође у усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а усуд седи сам за готовом софром па вечера. Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати.
Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити, и из тутњаве чује се глас: — О усуде, о усуде,
Онда усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: — Како мени данас, тако њима
Кад буде пред вече, седне усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, почне страшно
Онда усуд устане и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по
Онда усуд устане и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по соби, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека.
Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те усуд узме мотику и
мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те усуд узме мотику и стане копати: онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свиђа ми се човек који се измирио са својом судбином и пристао на место које му је усуд одредио, не шиљка и не пропиње се. До пре две године Дадара је био управо такав човек.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Међутим, ко зна, можда су ноћашње ноћи, можда тога часа, Усуд и Урис решавали и решили какви ће и колики бити и ти лукови и отскоци.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
заст.) — животиња; жив створ ЖИТИЈЕ — живот; животопис, биографија ЖРЕБИ (жребије) — ждреб; усуд, судбина, предодређење; наше жребије »што нам је предодређено« ЗАКЉУЧЕНИЈЕ — закључак, одлука ЗАКОСЊЕНИЈЕ —
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мој професор зоологије био је богом опредељен да буде то и ништа друго. Као да је Усуд, онога тренутка кад се родио, спустио руку на њ и рекао: „Ти ћеш бити професор зоологије!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Земљаци моји, докле ћете, докле? ''Тамо далеко! Јер нас усуд прокле И на нас паде тврда туча с неба...'' А зар вам није завичаја жао? ''Жао је, брате... Бог му срећу дао...