Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ћопић је песник сељачке муке као вечног усуда постојања. Страшни рожданик слеповође Малише овакву судбину прориче сељаку: Големо ће бити страдање његово, а нико то
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А она му одговори: — Иди па га тражи. И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде
Сутрадан на походу рече му домаћин: — Брате, опомени се и мене ако где нађеш Усуда и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да заситим и зашто ми отац и мати никако не умиру.
Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме н пође даље да тражи Усуда. Идући тако, после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак.
Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: — О, водо! о, водо! пренеси ме!
А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај Усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
тако задуго, најпосле дође у једну шуму и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати што за Усуда.
Пустиник му одговори: — Иди овуд преко планине па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда ништа не говори, него што год он ради оно ради и ти, докле те год он сам не запита.
Потом он опет запита Усуда: — У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке
Онда он захвали Усуду, па пође кући. Кад дође на ону воду, вода га запита: — Шта је код Усуда? А он јој одговори: — Пренеси ме, пак ћу ти онда казати.
Јеси ли питао Усуда? Он му одговори: — Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље имаш,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њих може чути само намерник који случајно у кући заноћи, кад се дете роди. Усуда или суђаја има седам, у бело су обучене, улазе кроз димњак и седе на огњишту.
(парализа) улиште — пчеланик умар — димњак уписан — насликан урок — моћ очију да се ономе што је лепо науди усуда — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А она му одговори: „Иди па га тражи.” И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде
” Сутрадан на походу рече му домаћин: „Брате, опомени се и мене, ако где нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и за што ми отац и мати никако не
” Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме и пође даље да тражи Усуда. Идући тако после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак.
” Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо! о водо! пренеси ме!
” А вода га упита: „Куда идеш?” А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда за што ја немам рода у себи.” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
тако за дуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати што за Усуда.
Пустиник му одговори: „Иди овуд преко планине па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда, ништа не говори, него штогод он ради оно ради и ти, докле те год он сам не запита.
” По том он опет за- | пита Усуда: „У томе и у томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке
” Онда он захвали Усуду, па пође кући. Кад дође на ону воду, вода га запита: „Шта је код Усуда?” А он јој одговори: „Пренеси ме, пак ћу ти онда казати.
Јеси ли питао Усуда?” Он му одговори: „Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље | имаш,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А она му одговори: — Иди па га тражи. — И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи усуда. Идући тако, дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде
Сутрадан на походу рече му домаћин: — Брате, опомени се и мене, ако где нађем усуда, и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да заситим, и зашто ми отац и мати никако не умиру.
Он се обећа да ће га питати, па се опрости с њиме и пође даље да тражи усуда. Идући тако, после дугога времена, једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак.
Он мм се обрече да ће питати усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако, дође на једну воду, па почне викати: — О водо О водо, пренеси ме!
А вода га упита: — Куда идеш? А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
тако задуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати шта за усуда.
Пустиник му одговори: — Иди овуд, преко планине, па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред усуда, ништа не говори, него што год он ради, оно ради и ти, докле те год он сам не запита.
Потом он опет запита усуда: — У томе и у томе селу, кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду, него све
Онда он захвали усуду, па пође кући. Кад дође на ону воду, вода га запита: — Шта је код усуда? А он јој одговори: — Пренеси ме, пак ћу ти онда казати.
Јеси ли питао усуда? Он му одговори: — Јесам, и усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре; а да закољеш што најбоље имаш,