Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала. Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне? Лало!