Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Скотови!...“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нашу свећу гасе, жетву пале. Ми смо у мастионицу Савину песак усули, од таковског грма кашике издељали. Све усијано, и осијано, и озарено - угасили, па, у мраку, сабрано расули,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Запламти, зацврчи, и угаси се. Или гори мирно два, три минута, и одједаред се усули као да је неко однекуд дунуо у пламен. Како је то знала гробарка, знала је и цела паланка.