Милићевић, Вук - Беспуће
и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви. Како би,он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу.