Ћипико, Иво - Приповетке
— смрси, и мјесечина трагом униђе у кућу. — Да ми је знати гдје си досада био! — јави се из постеље сестра му усједјелица. — На вечери, као и други људи, — одговори Дангуба мирно. — А да, како си вриједан!...
Онога поподнева ловио је рибу у увалици испод села, кад Кате, сеоска усједјелица, на злу гласу ради свсје распуштености, стиже к њему баш онога часа кад је уловљену рибу пекао на жеравици.