Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИВ И знам, Велико, муком једно, ту куца срце. Увору где извирало, клици утаман биљка, тврдом незнања зрну, где се знало. В И знам, Велико, тамом једно, рођају заходи сунце.
Ћипико, Иво - Пауци
Али јој бијаше све утаман! И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна. И једнога дана, не рекавши никоме ни
Довео ја Божицу; зановољан ја; задовољни моји, задовољна она, — па утаман све: поп изврнуо се на ме, као да сам му оца убио! —Веле да ће те тужити суду.
ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити: осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „ чувај се турске глобе и поповске злобе”.
— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит'?! — избаци онако утаман своју стари Анте. Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом.