Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Уграбисмо пушке, потрчасмо. Кад онамо, имаш што виђети: Мујо Алић, турски кавазбаша, одвео нам Ружу Касанову и утекâ с братом најмлађијем. Ево има више но година откâ нешто међу собом главе.
Кад близу њих сједим у скупштину, ја нос држим свагда у рукама; да не држим, бих се избљувао. Па сам стога на крај и утекâ, е близу њих не бих освануо. Ево видиш како смо далеко, и опета она тешка воња од некрсти овде заудара.