Употреба речи утеши у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

детињству сви доктори нашега среза узбунили да излече једнога охолог великаша; али никога не беше да га лепом речцом утеши, да му на болове кане балсам душевне усладе.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А кад мало почас упази и петлове гди се почну дерати и туђи, утеши се говорећи: „Међер су ови зли и проклети који и сами себи очи ваду”.

Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука. Изгуби славуј опклад, но утеши га пастир говорећи: „Не стиди се, мили славују за тебе је то веђе поштење што се твоје појање магарцем не допада.

Види је завист, зашкрипи зубма од муке, но с овим се утеши, говорећи: он је не би ни оваку кадар био здјелати да му није било оном првога мајстора бакара.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ваљда да утеши и умири своју јетрву, одговарала је, запушивши уши да не чује псе како лају: „Ајде, ајде, сриће ти! Није ни Вишњевски

те шетње удвоје, али, као свака жена, кад је и мати, почела је да, све више, жели да тог тужног човека развесели, утеши, а пошто је, за њу, постајао све стаситији, све лепши, све привлачнији, и да му се да, у постељи. Пајо! Лудо!

Теодосије - ЖИТИЈА

рече старцу: — Видим, оче, да Бог, који унапред зна све и који је видео болезан срца мога, поцла твоју светост да утеши мене грешнога. Сада се утеши срце моје и душа се моја развесели радошћу неисказаном.

Сада се утеши срце моје и душа се моја развесели радошћу неисказаном. Сада разумедох за чиме сам непрестано жудео. Блажени су и

А овај видевши их у таквој крајњој горчини срца, утеши срца њихова многим речима, говорећи: — Ово што се догодило са мном, Богу се тако о мени свидело, који ме је од оца

А ово рекавши сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, рече, него боље да Бога молите, молим, не

Преподобни благодаривши Бога за све и пречисту његову матер, утеши се и одмори се са сином. Сутрадан преподобни Симеон дозва игумана и братију и предаде им заповест цареву, и манастир

Много пута шиљаше писма к њему, говорећи: „Одлазећи од нас, ти нас утеши надом да ћеш се вратити к нама а дуговременим закашњењем — болом и скрбљу ме облажеш.

Посла ка светоме у Свету Гору, јављајући му све што се догодило. А узрок нађе да због тога дошав утеши виђењем његовим многопечалну душу своју, и даде му небројено злато на раздавање где зна, уједно га молећи да дође и да

преподобном оцу нашем Симеону да Духом Светим точи свето миро из својих светих моштију, и да нас као своје слуге утеши по пређашњем обичају.

Цар веселећи се неизмерном радошћу због овога, учини свима велико славље, утеши великим даровима патријарха и митрополите, епископе и све свештенике, свакога према његовој части, тако да су се сви

А он као и раније, богати даровалац у Богу, све милостиво речима утеши и потребним обдари, и моливши да их има као помоћнике у молитви Богу свакога отпушташе кући.

у недоумици о себи, одмах прибеже светоме архиепископу као својему оцу, а свети га прими радосне душе и довољно га утеши слатким речима од скрби, која му се догоди од брата и од лукаве жене.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (узнемирена, Милану): Је ли то могуће? АНТА: Кажу, тако је по закону. НОВАКОВИЋ (хтео би да утеши Рину): Ја не верујем да би један закон могао служити насиљу, јер то би било насиље.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Слабо куд иде, оде Кречару и Чамчи. Ту Чамча, као добар пријатељ, гледа да га утеши, спомиње му краковски пут, и онда се тек мало разбере, мало веселије лице начини.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, »над лоле лола«, па дао жени повода да поклизне мало.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

може бити да се све обрну, И стење клето са пута му згрну; Ал' може бити да се само смеши, Да срце јадно малчице утеши, Ил' ваљда је јоште штогод друго, Ма о том мислит било б' сасма дуго.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Хајде, смири се. Некад и чиста кошуља може да утеши. ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто? — то ми грми у глави, ефендијо!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се. Моје господско одело, хладно, укочено држање уздржаваше их.

и даље остане тако, хоће да они и даље о њој воде бригу, хране је, издржавају и да се не би тога они бојали, као да их утеши и скине им ту бригу с врата, она им је ревносно одговарала: — За Недељка хоћу...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сетим се како беше леп, над водама дубоким неким, као Месец бео, са луком танким и меким, један мост. И, видиш, то, утеши ме. Не зависи од мене.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

дугих седам година, Чамила сам, ко чума, у Кутлеши, Долазила ми је цела родбина Ал нико не умеде да ме утеши!” „Мислећи на овог овде кржљу Горех, док ми у срцу не згасну пламен, И док ми се не окрете љубав у мржњу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав. И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати: — Волим, волим, тато. Све вас волим. — Ама баш све?

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа. Уто јој дође мати и једва је утеши. Благо окоме ко што зна. — Некаква снаха полије свекра, који је ћео да се измије, врућијем цијеђем по глави; кад га

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше! Узми ме за руку! Помилуј ме!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости. Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. — Виш! — рече му Дундак. — Он бијаше бриљузак, брате.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дешавало се и раније да изгуби, трговина је то, а Швабе су веште. Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог. А.

Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и нечујно расту навише.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак пребледе, а оцу се учини као да му неко гвозденом руком стеже грло. — Умириће се море! — покуша да утеши дечака, али небо је тамнело, а таласи расли. »Добро је што светионик гори!« — помисли. »По њему ћемо наћи пут!

Попа, Васко - КОРА

једне слепоочнице до друге Где си 25 Патос сам жут У празној соби у којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он примети мој сажалителни поглед па пожури да ме утеши. „Моја болест, ваљда неко обољење органа за варење не беше Бог зна како страшна; трпељиво сам је подносио“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

смрт оне живе и моћне мисли што се дотле тако чудно пробијала до саме моје рањене душе, коју је увек дивно знала да утеши. Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

После мог одласка из Кортланд стрит улице, Билхарц се осећао веома усамљен и покушао је да се утеши свирањем на тиролској цитри. У томе је имао леп успех, упркос својим укрућеним прстима.

Ћипико, Иво - Приповетке

Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести. Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита. Али он то није хтео. Стајао и чекао.

Ко се надао да ће се она толико заборавити, што ће он бити »сув«, без жене, без порода. А она никако да се утеши. Неколико дана трајало је. Дању и којекако. Смирила би се, заборавила у послу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

све као оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу своме, јер је он једини који све зна, све види, и који може да утеши и умири грешну и болну душу. ТАШАНА (зарадовано): Ох, хвала, хвала, дедо! Хоћу све да ти кажем, само не знам како ћу.

(Ташани): Па зар нико ни од твојих, ни од хаџија, зар нико од њих нема да ти дође, да те разоноди, утеши, умири? ТАШАНА (охрабрена): Ох, сви они, и кад дођу, као да су дошли њега, покојника ради, да њега виде, да њега

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ако мајка твоја може њему да створи ма најмању зараду, колико да стари себе лично понекад утеши, ја ћу те, Павле, уколико се то може, још више волети и поштовати... Професор М.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ова је мисао не мало снесвесели, будући да не би желила оца свога тако оставити, но најпосле с тим се утеши да она није прва која тако ради, нити ће у овом призренију последња на свету остати.

Но она се утеши мислећи да ће се скоро вратити. Чека пет минута, њега нема, чека сат, њега нема, сунце се роди, њега нема.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме утеши; А мој лик би сам се грчио, кад бих наредио му да се смеши.

самог у тренутку ужасном; О присна, присна, све моје мане и моје зло заборавља: Осмехом, целим телом толико уме да утеши; Наднесем је над своје руке и моја рука оздравља, И само, повучем ли је грубо, престаје да се смеши.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Којешта!« — помисли дечак. »Откуда жбуну очи? Мора да ми се приспавало?« — хтеде дечак да утеши самог себе, али му страх као ледена вода кичмом слази. Очице трепћу ли трепћу. »Мора да се и њима приспавало?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши. Мане је све оно у суботу већ био смео с ума, и није могао ништа ни слутити, и зато му је ово сад све ново и изненадно

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности