Употреба речи утешна у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његова историја није наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за будућност.

Ћипико, Иво - Приповетке

Задивљен, посматраше је, па осети како млаз топлоте и самилости према њој навире му из душе. Хтеде да јој нешто утешна каже, али никако да нађе речи, па у заносу приђе к њој и утисне јој у руку сав новац, сву своју приштеду.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ И тог је гласа тако Рајски утешна моћ, Од гласа тог се ведри Жалости моје ноћ! И читав врт се створи, У њему цвећа шар, — И ја по врту ходим И

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Духовенство все; ИВ: Учени вси; В: Војинство все; ВИ: Јуност и дјети; а уза строфу ВИИ, као врховна животна мудрост и утешна моралистичка поука и охрабрење: Совјест не бојит еја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности