Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као увек, завршавали су ово оним, за сопственике језивим, а за гоље утешним: „Чије није било, чије бити неће“ и „У гроб га, вала, неће понети“, и тиме би тај разговор бивао ликвидиран.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато сам и могао да моје прво дело завршим овим утешним речима: „Живот на Земљи ће постепено увенути да би се на другој једној планети поново расцветао!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Био је утучен и неутешан. Тетка Дока га је најпре изгрдила, а после тешила утешним речима: да се не брине, да не очајава, а нарочито нека му није ни најмање криво што је она тако прошла, јер им, вала,