Употреба речи утешну у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч. Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала још већу бујицу суза. Дохватих је немо за руку.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сви ће они доћи и руку му ћутећи стегнути, и понеку утешну реч казати. И председник суда ће му свакако неку утехицу рећи, и мање ће се бар неколико дана на њега издирати.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца. Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху... И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! — Ето их, иду! — Викну неко. Свет се окрете, ускомеша...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет. Ћутао сам, главом су ми промицале неке речи које сам могао изговорити,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности