Употреба речи утихла у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже:

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ту је Симина улица пуста и утихла од сумрачности. Пролазници су ретки и, док се провлаче између паркираних аутомобила, мокри од сенке.

Заиста, у промењену Мачву вратио се промењени Стојан. Мачва је била утихла од свега што је прешло преко ње; Стојан је био тих од свега што је било у њему.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сад ми остаје да поправљам што сам покварила. — Паланка је утихла. Некако необично брзо и темељно. Разговори пређоше, чак и међу женама, од оговарања личности на опште дискусије о

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности