Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Синоћ, кад је у недалекој капелици замрло и мрмољење сестрица којим успављују протекли дан и кад је све у болници утихнуло, пречитавао сам Есхилова Окованог Прометеја.
Каткад би кљуцање утихнуло, притајило се; и за дуље вријеме, за неколико сати, за читаво јутро. Или се јављало тако слабо, тако неодређено, да је
А кад би стубиште утихнуло, застајао је, премишљао се, колебао се дуго и дуго, надносио се преко ограде балкона на разним катовима и гледао