Употреба речи утихнуо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Не, нисам одмах навалио на књиге, био сам за то исувише млад. Кад је утихнуо први тутањ наших врапчјих срца и ми осјетили да још може да се дише и корача, најприје остадосмо распети између

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У затишјима битке и он би, за који трен; утихнуо и ослушкивао небеса, тај мукли бездан: зачудо, од њих је дотицала благост и светлосна тачка је затреперила у Вишњићу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Већ је и целој вароши додијао!” Свршило се најзад просто, и као неочекивано, са општим изнурењем. Болесник је утихнуо, побелео, престао да једе и да се чисти, сасушио се до костура.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности