Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Један од првих и древних Римљана утишава бунту свега разјаренога народа чрез басну трбуха и прочих части тела. Млади Херкулес, настављенијем Атине (то јест
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли: — Не бре, деца, не бре, синови, не тако! И за вас и за нас није то добро...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се лактовима, очепљује и пробија, нервозна и промукла једна мршава новинарска маска, пијаних очију, па млатара рукама, утишава да би се чула и понавља стоти пут једно исто. — Господо, ево вам последње, најновије, ево господо...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А Шамики и један дан такве радости утишава сву досадашњу бóљу. Дође Јуци. Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада граја допре до вршка, па се поступно утишава, све на мање, на мање, докле плане занијеми. Тада, под звјезданијем небом, кроз мирисе планинске, уз прижељкивање
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не гледај ти нану. Друго је нана... Немој. Лошо ће ми ти је... — почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут. Али тек тада синчић јој, у њеном крилу, ослобођен од страха, још више би се ражалио и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Шта ти? Али ашчика као да је била спремна на то, јер чу се како га утишава: — Де, де... газда-Марко, знам ја... — Шта ти знаш, сурунтијо варошка, шта ти, варошка!... — Ако, ако, Марко.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АРСА А где је она? Ту ли је? (Гледа у брата питајући.) СТОЈНА Ту је, доле, код мене, спава, одмара се. ТОМА (утишава брата). Нека то сада, после. СТОЈНА А, није газда! Ништа лошо са том Циганком не чини.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зашто те људе некако не издвоје! Болничар га утишава: — Стрпите се, то је само привремено... — Кога ћy се врага стрпити!... Што их не изнесете одавде!... Хм!...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (уплашено): Зашто, дедо? Немој, страх ме је! МИРОН (утишава је): Не бој се ти. Буди мирна, весела, здрава. Живи и диши са својом децом, кућом у име и славу Бога...