Употреба речи утишати у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ил’, можда, зато да њиме бол привијемо? Моје су сузе текле на гроб, а бол срца мога гроб ће утишати. „Хајде кући, Грлице!“ рече ми тужним гласом добра тетка... „И онде ћемо плакати!...“ додаде, јецајући...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ћирковић ће му веровати. и Алку ће већ утишати. И онако свет зна да за Миливоја Марко ради, а и ово је ствар Маркова, тек иде под Миливојевим именом.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити, познајем ја њега, па нит’ ћете ви нит’ она вере мењати.. Шамика мисли се.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

усугубити — удвостручити утврждавати — утврђивати, тврдити утешеније — утеха утишити — утешити утолити се — утишати се участије — удео, учешће фабула — басна фаворит-птица — омиљена птица фаин — нежан, фин фала — хвала фалити -

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да се тада уздржао, она сигурно не би поновила. Могао је обрисати шаком лице, полако утишати смејање, не нагло, да је не увреди, и ствари би поново дошле у свој зглоб. Могли су продужити свој бесмислени разговор.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности