Употреба речи утишаше у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја, море, ја! — Нуто-де! Оно је чича Средоје! — Шта ли ће? — упита Ћебо, и сви се утишаше да чују. — Је ли ту Пурко? — Викну опет чича Средоје озго. — Јест, море, јест! — одговори Пурко.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. — Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. За неколико тренутака утишаше се они у шанцу. Турци халакнуше и јурнуше... Коњи се пропињаху да ускоче у шанац...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ У таквим монолозима проводио би сваку ноћ. Но мало по мало утишаше се таласи његове узбуркане душе, да би затим потекли широком реком која га собом понесе узвишеном циљу његова живота.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи. У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку. Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Кад видеше многе оружате људе, утишаше се од борења. Стаде цар, гле, де што се чини! А лав сузно гледа на самога цара. Рече цар јунаком те убише змију, главу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности