Употреба речи утолио у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

Али Бог, који је својим доласком утолио сузе Марти и Марији, и доласком светога архиепископа жалост свију ових у радост измени.

овог истргавши и четвородневна подигавши из гроба и представивши га жива, Марти и Марији, сестрама његовим, сузе утолио јеси; молбе за сина сатникова ниси презрео; Хананејку која је молила за кћер која страда помиловао јеси; Јаирову

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Звеке, цике, уке, буке, Јоште лишће, трава, цвеће, Од голема стра трепеће; Ма већ прође, све је тио, Бојак давно утолио.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина. Тице весело пјеваху по зеленим честима. Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он скочи са седишта и баци поглед на тле као да ту леже, измрцварени, његови противници, па да би тим призором утолио свој бес, заборављајући при томе да један од тих противника лежи већ давно у гробу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А после, кад је утолио зинулу халу за пићем, присетио се свога новога положаја и испијао чаше на искап, онако турски, у једном гутљају.

Ћипико, Иво - Пауци

И онда завлада мртви тајац. Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к'о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности