Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ мољаше чича Марко. „Жандарм јесте царски човек! Ферштандн?... Он не бил’ ударен, он буђе много пил...“ Утоме ми отац зајеча и погледа више тужним него гневним погледом у чича-Марка.
“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће... Ја сам сва претрнула, учини ми се као да ћу оног часа пасти. Утоме чујем из куће где ме тетка зове. „Збогом, Алекса!...
Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио. Утоме се тргох иза сна. Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу.
Из Кикинде нисам мислила одлазити. Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком... Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: „Зар још ниси отишла?...
— Знате, чудна времена!... Рат... Француска... Нећете ми веровати, а хоће људи републику... — утоме ме погледа мало оштрије... Знате, говори се да и у нас има републиканаца. — Сад ме још строжије посматраше...
Можда би, сиромах, и даље о своме ученику размишљао, али се утоме приближи кмет Радован са Николом Белићем, који беше у великој љубави са кметом.
Ал’ ево шта се догоди!... — Онда ћу морати сам собом отићи до господина, да му све наустице кажем шта је и како је. Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаше у скупљену гомилу...
Милисав се сав стресао, и заборавивши да је у заседању, пође да пољуби доброга учитеља у руку. Утоме му звекнуше ланци... Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком растужи...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
за свој лист, искипе га цијелога и баци јој у кљун, а при том од велике муке и бола учини кроз стиснуте зубе м-м. Утоме изиђу и горе.
кобила жива а жену ти је лахко набавити; знаш што но има наша стара ријеч: — у сретна жене мру, а у несретна кобиле. Утоме ти још неки запита Мује: — А кад ћеш, Мујо, џеназу копати? Али Мујо не чује.
Најпослије му досади, те стане молити бога да умре. Утоме дође к њему од некуда некакав калуђер, и тек што га види, рече му: — Благо теби, мој болесниче и хришћанине, кад