Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне, Кад сав шум земље нестане ― Где срце за час престане, А душа завек утоне. Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије, Да чашу туге долије, Прокаже бола бездане.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући, утоне у ову слатку, летњу, тиху, вечерњу тишину!... У рану зору буди ме мати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај део Галиције личи, понегде, на Србију, са својим брдима, са својим шумама. Јесен је у њој топла. Тек октобра све утоне у блато.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
— бојаху се сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода, кâ кад зраке умру на планину кад утоне сунце у пучину. Боже драги, свијетла празника! Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола. „Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Понекад је шум тих гласова, који су се око убода скупили као мухе, мутнији и даљи, и брзо утоне у ништавило. Понекад, опет, чујем над собом један глас. Продро је до моје свијести својом упорношћу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
када тама почне да опкољава госпожу Дафину, он постаје „као неки високо затрпан гроб”; најзад, кад госпожа Дафина утоне у бунило, прво из сандука излазе све оне страхотне причине што их њена помућена свест види.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали! ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна! У дýгу каткад поглед утоне, Занесен сјајем боје њезине, Па тајну куша лепе природе: Ко ли је створи тако дивотну?...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А стрепили смо много за тобом. Кад тако некад јутром пораним И са врхова нашег Ловћена У мутно море поглед утоне, А из недара му видим ужаснут Све прождирућу силу где пени, — Па бојећи се гнева божијег, Кâ онај ивер људске
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она десно је Венера, а она лево Меркур. Меркур се са Земље ретко виђа, јер је увек близу Сунца, па утоне или у руменилу зоре или у вечерњем сутону.
Зато је онде ваздух и о подне свеж, као код нас на брдским висинама. А када то Марсово Сунце утоне под хоризонт, онда наступа нагло хлађење.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говорили су како сунце топло греје, како је и ту лепо. Ујутру је било необично меко: да се човек наслони на њега и утоне као у душеке. Наизменце су Ната и Мирко имали мале несвестице, као да одиста тону у мекоту јутра.