Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он верује, назад ита, Ал' у срцу злато кара: Мало му је мучно било Што се чедо не јавило. 91. Кад с(утрада)н нуто среће! Баш крај неке прође куће, Али ко се оно шеће? Је л' то она, је л' могуће?