Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да олакша слатку муку Утрже јој лепа пупка, Она тужна уздисаше, Ма с' одбранит не могаше. ИИИ Кâ сунашце он јој сину, Засени јој очи младе,
угледа, Цветак беше љубак, тио За срце га уватио; Учини му с' да г' укине, Учини се баш за њега, Те се саже, утрже га, На љуту га метну рану — Крвца стаде, бол одлану. И заче се жиће друго. Лепо беше, ма не дуго.