Употреба речи утрнуо у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Или су се можда навикли на помисао да то исто и њих може снаћи, па је утрнуо сваки осећај саучешћа и самилости. Сунце зађе за облачак и кратка сенка прелете преко разбојишта.

Појам човечности је утрнуо. У свакоме кипти незајажљива жела за убијањем. Претрнусмо... Шест црвено-жутих димова свитнуше нам с леве стране.

Ћипико, Иво - Пауци

А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. Никада још у животу није видио као сада сву

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Други војници, занесени својим јадима, нису га готово ни слушали, као да је у њима потпуно утрнуо појам самилости људске. Јер погинуо је воденичар, али је воденички точак остао да се и даље окреће.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Звезда ућута, а дечак, сав утрнуо, стресе песак са себе и пође да тражи кључ Заборављеног Града. Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности