Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи вади. Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може.
обичај; а гди је права потреба, онде преблажен онај који показује по своме могућству милостиво и благодјетељно срце и утробу. Овде служе оне свете речи: „Б л а ж е н и м и л о с т и в и, ј а к о т и п о м и л о в а н и б у д у т!
Зато се сами бог нариче праведни судија, зашто он сам совершено познаје свакога срце и утробу, и зато нам премудри Спаситељ налаже говорећи: „Н е н а л и ц а з р ј а ш ч е с у д с у д и т е!
бједни просјак и оскудни убог од јутра до мрака ни о чем не мисли разве како ће глад своју утолити и празну утробу задовољити, нико се томе неће чудити; али господин човек у достоинству и изобилију о том истом да мисли, и у томе
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Таква је Мачва данас. Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!... Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода. Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...
Немој да прокунем утробу која ме је носила!... Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.
Црњански, Милош - Сеобе 2
би само, кад би је из кола скидао, како му госпожа Евдокија пада, хотимице, у крило, као да жели да у њему потпали утробу и да пробуди у њему, мушку, пожуду, коју већ давно није осећао.
Теодосије - ЖИТИЈА
јер се трпезама не зароби, нити се многоме вину одаде, нити рашири црева као стока, нити на меки одар баци нахрањену утробу, него још више него када је живео у пустињи, већим трудом, постом и ноћним стојањем умртвљаваше тело, и не само да је
Бојећи се дугога пута, разрезаше утробу његову и сав дроб избацивши и тело његово пресоливши донесоше својој кући. Тај вишеречени Стрез после смрти цара
Много се молисмо да овима буде опет милосрдан нама, и природну очинску милосрдну утробу затвори од нас неприродним немилосрђем као железом, и не послуша нас.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
и, скрстивши руке на трбуху, почео да се церека тако тихо и тако упорно да сам осећао како ми се тај смех усељава у утробу и плућа. Било је то за време великог одмора последњег дана пред распуст. — Ко ће да изађе на састанак?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Само се добро исплачите— казао је.— Биће вам лакше. Чинило јој се да ће јој јецаји покидати утробу. Човек се вратио у собу с газом, алкохолом и неким прашковима. Донео јој је чашу воде и дао да попије две жуте пилуле.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
воза у брезама страст се пење одоздо из колена страст недевојачка и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се
из колена страст недевојачка и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у Бечу да новодошлог („бруцош“) одведу у подруме где мртваце сецирају, и да му у руку тутну руку, или ногу, или утробу, мртваца. Да се види како подноси лешину. Зар да живот проведем у том смраду? – помислих.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце кроз утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери. — Нано!
није удовац, још мање без деце, већ ето за сина, који је готово још Софка поче осећати како ће кроз грло сву крв и сву утробу избацити, јер тако поче да се надимље и од бола, неизмерна јада, да стење. Али се брзо трже. Изиђе у кујну.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
њега краљује, па једну вечер кад му брат заспи убије га, па га распори и нађе у њему оно срце од тице, па га изједе а утробу свога брата опет зашије. Сјутрадан глас кроз народ: „умръо краљ! кога ћемо за краља?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
сачуван испитно и мерила правде и тачност истине да се разуме као да надзире свевидеће око сам онај који срца и утробу испитује. (Пс. 7, 9) А ово од вас суд испитивања да буде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђуле, само једно треба вама, слепци, па да нађете заклон, да се заријете дубље него тај брест, црви и ватра појели му утробу, што се сви не збијете у брест, па да барут на вас не троше и потпале вас.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кад волкани смрадљиво дихање у утробу распаљену врате, за њима се ужасне пропасти, пуне дима и плама, отворе. Сви брегови кипеће пучине брдима су честим
пучине брдима су честим засијати, но голијем, вида плачевнога; из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и ужасном у
Три дана су адски легиони непрестано за њинијем царем сипали се црнијем потоком с краја неба у утробу ада. Престрашно је ово позориште све ужасе много надвисило: кад падаху кривећи се полци у димљива жвала тартарова,
Попа, Васко - КОРА
сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним тови Точим их Мозак сам расточио Где ми је мир Гвозденој јабуци да буде Прва рђа и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Искључујем га из тока мог властитог живота, онако као што су у старини код балзамирања мртваца уклањали и одбацивали утробу. И моје садашње стање равно надовезујем на доба детињства.
пречацима и ногоступима доље према мору, гдје је у малом заљеву чекала лађа која је читаву седмицу пунила своју утробу тим бућкавим теретом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Кретање брода се контролисало помоћу више завојака постављених у утробу брода који је био потпуно херметички затворен и могао је заронити.
Ћипико, Иво - Приповетке
А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу! Утробу тога старога каштела Иво Полић као дете није никада могао да упознаде.
Живот и сунце осваја и као да са презиром гледа на старе злогласне рушевине, чиј у утробу данас гризу пацови, змије, гуштери и инсекти. ...Летње ноћи пролазиле су брзо као летња киша.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јунаку се у самртном тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа. И то изазива колективно страховање од опште пагубе.
је убила“; о тајни рођења стих: „Опевао сам муке твоје не склопив очи пред тајном“; о враћању у „умрли дом“, мајчину утробу, стих: „Тад бих се сваким стихом враћао опет у дом.
изласка из мајчине утробе, све до, на пример, двозначних „раздераних обала у рукама“, које исто толико упућују на утробу колико и на море.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери”.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô... Ту су грехови! У твоме недру, мајко несрећна!... Ево, погледај!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
не можеш више хитати: земљиште је све изривено од граната; гараве рупе, где је врела граната испразнила своју страшну утробу зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих одваљене руке, одбијене ноге, рашчупане људске утробе, раздробљене
Али шта ћу, кад је при данашњем стању цивилизације то неминовни историјски закон. Рађајући се, дете раздире утробу своје матере и његово рађање неминовно је увек праћено крвопролићем. Тако је исто и у развићу људских друштава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Плачући, ах, прегорко, плачем се дан и ноћ, моју терзам утробу, јер ја нејмам помоћ: који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми се велики врази појавили.
Но и сами синови моји веће стали јогунасти, свирепи, и тугу ми дали; трзају ми утробу, сами се сви смели, а не знаду у што се вјековјечно свели.
Кад свештени огањ нашу утробу подиђе, Серце дотле беспристрасно двојно жели биће; Сва природа измјени се, онемиле људи, Душа сама — но не дуго!
Гдје сут крјепки моји? Дух мој возмути еја. Утробу терзају, Серце преврати еја, Сама с’ угризају: Германи прелстиша, Навјек заточиша Посљедњују радост.
И сопствена чада Уж расвирјепјели (Каја мње отрада), В упорност приспјели; Утробу терзајут Моју, раскидајут, Сами уж смјатени.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Да га у тебе жена замоли? То, кнеже, боли!... МИЋИЋ: Кô да раздиреш Прсију наших врелу утробу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: А што је невера? ШУЛОВИЋ: Зар он? ЈЕЛИСАВЕТА: Што је издајник? ВУКСАН (за себе): Издајница си ти!...
Створова ноћних дивље образе — Кад гладни вуци са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике гледам. О, ситио сам утробу без мере, Лаком на срећу био сам и бивам И о лепоти тако слатко снивам, О, грешио сам свим гресима вере.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
поветарац да им сушим зној са тела усковитланих у парењу, или сам суђаја да бдим хоће ли или неће његово семе оплодити утробу њезину, или сам свети Димитрије што у црну дебелу књигу бележи сваки уздах и грч, сваки срх сласти и задовољства, како
Осетио сам како ми грч цепа утробу. Зашто тај травуљар није могао остати озбиљан? Могао је остати и даље укочен на оном свом месту, седећи онде само
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Кад сврши разговор овај, он страшно изврши дело: Раздерав завоје своје, утробу дохвати смело, И залуд прилете робље - утроба пуцати стаде, И Катон завали главу, и мртав пред сина паде. 1890.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Има оних који одлазе Под плотове, да одлакшају утробу, Крај разбијених флаша који пролазе И нађу се одједном у гробу. Има оних који проклињу!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седефној ружи стаде дах. Али, није било времена за дивљење Горњем свету: нечија рука грубо ју је држала, чупала јој утробу и раскидала плућа. Тако и до скривеног Ружиног блага дође. — Гле, бисер! Лепотан!
— Млад си, ради! — говорено му је чим би заискао кору хлеба. Тако се час у утробу рудника спуштао, час трпао руду у уста ужарених фабричких пећи.