Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А и расуди, молим те, каква би слава лаву била да утуче миша?“ Лав се осмехне и пусти га без вреда. На неколико дана ухвати се тај исти лав у дебелу мрежу коју ловци лавом и
Његово дете нехотице згази на змију, а она га уједе. Врисне дете. Шчепа отац сикиру да утуче змију, но она брзо увуче се у рупу, само што јој човек одреже реп. Умре дете и закопају га пред кућом.
нити хоће да је лекар, неће ме излечити, ал' ме неће ни утући; а онај који хоће да ми је лекар а тога заната не зна, утуче на место и сам не зна како ни зашто. Учитељ без науке, како ће ме научити кад он и сам сиромах не зна.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он не умеде више пи говорити, ни мислити. То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... Оставише болесника... Њему почеше падати на памет некакве луде мисли...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИИ Миле ђипа, оће да утуче, Мируј море, изешће те Вуче. ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе. (1847, 11.
Врат' се назад, врати, мрки вуче, Не бој ми се, тај те не утуче! То је била најпотоња мука, На самрти задрктала с' рука, Ишчупала траве нешто мало, Али сада свега је нестало:
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Пустиш ли га мирна, здрава, његов народ смрт му спрема: камењем ће да г' утуче, бунтовник је, да га нема!” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
122. Траг коњски. 123. Сандук. 124. Сунце, кад топи снијег. 125. Игла. 126. Свињче и жирка. 127. Кад се ноктима утуче буа, или уш. 128. Црв у зубу. 129. Пера, или спице у кола. 130. Јаје. 131. Кућа и чељад. 132. Воденица и ваљалица.
Ћипико, Иво - Приповетке
Осле он јој помњивије за стопама иде. А Антица у кући, у врту, у пољу врши свакидашње послове, и тиме хоће да утуче успомене на прошли живот; увече пак приправи вечеру да дочека Марка, јер он погдјекад цијелога дана избива из куће:
Дапаче, она у себи осјећа жељу да се чим прво кући поврати, и ту жељу не може никако да у себи утуче. Потајице она јој се јавља, и ноћашњу страву и зебњу и тугу у спокојство преобраћа; сили се да скрене мисао на мртва
Ћипико, Иво - Пауци
Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме. Око пете уре изиђе пред дућан. По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.
У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?