Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ваљда сам ја То научио! А какве сам среће, још могу ја бити крив! — Сав свет зна да је он крив. — Е, слаба је то утјеха за мене! Знам ја Спиру. Не да се тај лако! Како је деб’о, а да ви’ш како се праћака к’о шаран кад га извуку из воде.
Није тај сирома’. Све некакви »ербшафти«. Има тај новаца! Кажу да је дупли вирилац. — Може бити!... Утјеха! — рече гђа Перса и напрћи уста.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: А она њему: „Слатки мој Светиславе, можеш ли сумњати да те милујем; ти си мој живот, моја утјеха, моја срећа и задовољство.“ СТАНИЈА: Пи! Безобразница, да тако говори. ЉУБА: Пак да чујеш кад пева.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ад се зове, цар му је Сатана, мрачна душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тјеши се да готово сваки мушкарац немирније природе и гладнијег емоционалног апарата носи у себи један такав доживљај. Утјеха статистике: просјечно на толико хиљада километара сваки возач доживи по једну саобраћајну несрећу.
Ето, то је оно од чега страхујем. — Свакако, још је прерано да се о томе мисли. То је још сасвим далеко. — Слаба утјеха!... Пошутје замишљен. Па рече одједном живље: — Ипак, чисто да човјек позавиди оном старом лудоњи...
Ћипико, Иво - Приповетке
У вреви свијета она не види већ Лазу; он јој је у свакидањем животу једина утјеха, а Спасојева се прилика јавља тек када је мисао понесе далеко преко мора.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Моја дијецеза мене милује, почитује, има повјереније к мени, и моја је сва радост, утјеха и дика у њој! С њом ћу ја и мени и народу паметник учинити.” (В. Преписку ИИ, 283). КЛЕВЕТНИКУ (стр. 142).