Употреба речи утјехе у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Узалуд је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Хтједе узмаћи, но га старац заустави: — Стани, момче, куд бјежиш из моје куће? У њој се многи утјешио ко је тражио утјехе. Сиромах путник одговори: — Пусти ме, свети човјече, ти ми не можеш помоћи, јер...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

би се брзо свршила као за опкладу; вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго почео тражити утјехе у чашици, „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Шутња. Учинило ми се да жупник намјерице затеже с пружањем своје хришћанске утјехе. Није било куд, дјед је морао да проговори први. Настојао је да му глас звучи сигурно, но звучао је крупно и шупље.

О, осветничка, једина неизвитоперива демократијо смрти! Какве ли крваво зарађене утјехе презреном малом пјешаку! Генерал умире. Настојим да га жалим. Трудим се да саосјећам с њим.

Ћипико, Иво - Пауци

Али, зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се? ... Да знадеш како други трпе! Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ... Кајеш ли се? —Кајем се! — рече жена и зајеца.

Није друге, мора и насилу да изиђе. Он пође к мору. У његовој близини увијек налази, утјехе. Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај... Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора. ...

Тако се помало прилагоди домаћему животу. Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе. Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал

Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића. Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира. Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље...

Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље. Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове. Тако дочека јаматву...

те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.

И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе... Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. При вечери за столом нашао је једнога очева госта.

вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе. * Ускрсне благдане провео је код куће. — Ваља, синко, да се ових дана исповидиш!

А кад би се за час смирио, питаше сам себе; ,, Што је то тако силно што ме за њощ.м вуче?” И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности