Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
потемни еја, Руки ослабјеша; Крјепост измјени еја, Рани мње задјеша: Славна моја храброст Обрати еја в жалост, И њест утјешајај. Луки напрјагоша, И на стрјељаније Мене приведоша Јако знаменије; Всјак кто мимоходит, То сја јему годит.