Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дан, напио се, напричао, испрегледао дједове самаре и једног јутра, ево ти га обувена и потпасана, љуби се с дједом и утјешно пророкује: — Брзо ћемо се ми опет срести, побратиме, округла је земља.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Добро је, утјешно је да незнатни црвак свакидашњице то зна. Јер он мисли да је само он лицем у лице са смрћу мекушан и слаб, да су други
А што утјешно има за нас у томе? Не, наше свјесно биће то не разумије. Оно је тупо себично у својој окатости. Само тражи храну за
Питам се: има ли можда у томе нешто утјешно? – Ко зна? Можда. * Осјетим убод у подлактици и око њега нејасан шумор гласова.