Употреба речи утјешну у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, али је не нађе. Па онда лагано пође према вратима. — Лаку ноћ! — рече. Она га не чу и не макну се.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу. Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч? Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности