Ћипико, Иво - Пауци
Биће ти тешко — ну настој и ти. А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — 'Ајде „ напиј се још, па пој опочини! Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.
Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање. Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.