Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му год грло може: „Хиаа! Хиаа!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
За њим пристала деца варошка, а граја се Дигла: »Иха! Двадесет пет! Двадесет пет! Пупупу! Двадесет пет! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!...« док се већ не изгуби ван вароши.
— Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. — А јест, богами! — рече Мирко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
, мор’о би’ багов да пушим, к’о последњи павор! Да сам се којом срећом погодио за пудара или бојтара, уха! Ди би мој крај био садакана!...
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ја нећу да се смеје свет од мене, него да ми купите шешир. ЈАЊА: Уха! Оћиш да се свађиш јошт сос мене? ЈУЦА: Ја сам доста трпила. Шта ће то рећи?
да сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене викати: „Уха, уха!“ Како што изгуби, ђипи, пак опет седне, тако да смо ми околостојећи непрестано мислили, сад ће изданути...
сте га видили, кад почне губити, како се стане мењати у лицу и дрктати рукама и ногама; најпосле окрене викати: „Уха, уха!“ Како што изгуби, ђипи, пак опет седне, тако да смо ми околостојећи непрестано мислили, сад ће изданути...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
било дугог века, верују Срби на Косову, треба му (ако је мушко) у лево ухо ставити минђушу, а ако је женско — у оба уха, да стоји као талисман. Минђуша од гвожђа ставља се детету уз следећу магијску формулу: „Да трајеш ко гвожђе одсад!
“ Затим му маказама исече помало косе са четири стране главе (изнад чела, с потиљка, изнад десног, па онда левог уха) у облику крста. Исечену косу улепи воском и стави је у капу коју је донео. Ову косу чува дететова мајка.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Њене ноздрве подрхтавају као у младе, скупоцене звери. Види још и ознојено прамење иза уха. Дирљива је тако, без ичега на себи, без ичега у рукама, у животу, где су лукави и снажни зграбили све што је могло да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
препричавају своја ситна, свакодневна неваљалства Колико ме видиш малу, Ја с људима збијам шалу; Ја им зујим око уха, Човек маше, трепће, духа, Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Остало ми је шестеро дјеце све једно другом до уха; код куће ми јаук и вриска, ја не знадох што ћу ни како ћу, већ ево долећех овди, ко јадан, ко жалостан, немам парића
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
станија: Уха! Како је то лепо. љуба: Ах учини, да с’ на мене У сну мила сажали. станија: Кад би била луда. љуба: Да ме с
СТАНИЈА: Ти то не знаш ништа. Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха! Оди, момче, да те загрлим, оћу да умрем за тебе.
СТАНИЈА: Ти то не знаш ништа. Песма се пева, тек да се пева. ЉУБА: Па тако и ми чинимо. СТАНИЈА: Ја, ви: ,,Уха! уха! Оди, момче, да те загрлим, оћу да умрем за тебе.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
под високим сводовима, али Нечујан свему изван овог слуха — Осим што кружи по тој катедрали, По завојима недреманог уха: Ко ухолажа божја, безвремено. (19.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Добро, чекате шта ће даље бити. Онда то седне поред вас на ивицу кауча и почиње да вас, као сасвим случајно, дира иза уха. Најпре, то ме голица — кажем — а онда, ерогене зоне ми се налазе на сасвим другом месту!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у
ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана. САРКА: Ју, мој будилник! ТРИФУН: Уха, кад пре твој? ТАНАСИЈЕ: Море, има ту вреднијих ствари од будилника.
АГАТОН: Затим, мени би имали припасти и они дућани на Теразијама. СВИ: Уха!!!... АГАТОН: Није то све! ТАНАСИЈЕ: Па није, дабоме! ПРОКА: Тај не уме да стане!
ПРОКА: Тај не уме да стане! АГАТОН: А затим и виноград са вилом на Топчидерском брду. СВИ: Уха! ТРИФУН: Како би било и акције Народне банке? АГАТОН: Па и акције Народне банке, него шта!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Најзад се кмет почеша иза уха, а то је већ значило да ће се ћутање прекинути. — Ехе, ја... дођосте и ви. Само, простићете, јесте понели какву
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Занео се у прошлост... Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Па, то. ЈЕВРЕМ: Уха, почео од курса, па на јареће коже, а свршио са кандидацијом! ЈОВИЦА: Па велим... ЈЕВРЕМ: Јеси ли ти о томе говорио
) Има ли још који? МЛАДЕН: Па то, нема више... а јес', јутрос је нешто улазила и газдарица. СЕКУЛИЋ (Јеврему): Уха, па то цела твоја кућа оде у опозицију! ЈЕВРЕМ: Ама, није, него женско, знаш како је, мора свуда да завири.
Ако се ње ко дотакне, верујте да ће ми то крвљу платити. ЈЕВРЕМ: Уха, где си ти отишао! Што спомињеш, брате, крв? Што имаш ти ту крв да мешаш, остави крв на миру!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ... Од уха до уха распети брци Какве носе шофери-Грци, Илија Бирчанин, Станоје Главаш! Кад их видиш, не мош да спаваш!
И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ... Од уха до уха распети брци Какве носе шофери-Грци, Илија Бирчанин, Станоје Главаш! Кад их видиш, не мош да спаваш!
КАКО МИ СЕ КРАЈ УВА ОГЛАСИЛА МУВА Ко зна откуда, Изнебуха, Ту, сасвим близу Ува, ил уха, Као да коњ Стаде да рже: Нешто ме уплаши, Неко ме трже! Ко се то огласи? Шта то би?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
По Црмници Турке исјекосмо и град Бесац с земљом изравнисмо. Сад ти нема у нашу нахију обиљежја од турскога уха до трупине али развалине ВЛАДИКА ДАНИЛО ПЛАЧЕ, А ИГУМАН СЕ СТЕФАН СМИЈЕ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Док је божје дијете говорило, Отац му и сви небесници не сврнуше очију с њега, нити уха гдје друго обрнуше; заборавише да су прозори небесни отворени остали. „Не мари!
Кад она двојица заспаше, Јанко се лагано диже, одшкрину врата, па напери ухо. Кроз нијему тишину доприје му до уха снажно хркање сердарево, који лежаше пред кућом. Јанко промоли главу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато. — У шутњи је пола мудрости. — Два су уха да се двапут чује, а два ока да се двапут види. — Ко брзо суди, брзо се и каје. — Ко паметно ћути, мудро говори.
(Часовник) 132 — Црно бело брише? (Гума за брисање трага писаљке) 133 — Четир уха, два трбуха? (Јастук за спавање) 134 — Шкљоцну шкљоцкара, Чу се до цара; Цар се препаде, у гору упаде, За њим
(Сенка; — хлад) 211 — Да купиш сто годишта, не би крчаг накупио? (Роса) 212 — Живо без душе, чује без уха, збори без грла? (Одјек) 213 — Звијукну баба из Дунава, помете хоџу наврх мукора?
(За врат) 276 — Зашто човек иде? (Што не може да лети) 277 — Зашто човек има два уха а један језик? (Да више чује а мање говори) 278 — Кад је будала паметна?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну. — Ма, убија и’ бог, како су имали вримена да се играју! — чуди се он.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Скотрљала би јој се суза и зашкакљала ме по јежуљиво осјетљивој кожи на врату испод уха. Грађанска породична идила. У доба бербе цијела би доља јекнула вревом и гласовима берача.
је боре као да су од гуме, искривљивао је лице тако да би му скупљена уста отишла сасвим у страну, готово до самог уха.
По сухоњавом лицу разлио се осмијех. „То је истина. Али заборављате да сретним стицајем околности жене имају два уха, управ као мушкарци две руке: даду се преправити у наушнице“ . — „Тачно, рекао сам му, мудро чудесна подударност!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез. Међу момцима наста гуркање и шаптање. До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.
Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха. Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира
Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: — Ово, знаш, да ме се сећаш...
— рече он још на корак два пред њима. Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха.
неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха.
— Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: — Ама ко си ти?... Да није каква варанција... — Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
периферије окренула према језичким јединицама, клишеима, обрасцима који свакодневно ткају између наших уста и нашега уха.
Она тка између усана и уха, па је истовремено и саопштење и питање и одговор. То мешање различитих планова, тај непрекинути дијалог и удвајање,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао. Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха! Па ти, ако тако потераш да лицитираш, можеш ми још рећи да би волео две жене са четири класе. Не бива то, пријатељу!
ДАЦА: Па прошле године. КАЛЕНИЋ: Годину дана. Уха, за годину дана се и крупније погрешке заборављају, а камоли таква једна ситница. Пиши, ујка-Васо: да се заборави!
ЖИВКА: Уха! ПЕРА: Па ипак, госпођо, тако ћемо још најпре сазнати... ЖИВКА: Е па, 'ајде, господине Перо. Ухватите ту женску
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
то је цвет који признаје право оку и уху да присвоје истину. То је цвет уха, бучни цвет, цвет што расте па наковњу и на радниковом длану.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!... ЈЕЛИСАВЕТА: Неваспитани — Кô разбојници — мрка изгледа; Шта је, што стојиш? Хе!...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо. Честит човек и миран, најбогатији трговац... ВИЋА: Па баш зато!
Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом... ЈЕРОТИЈЕ: Уха, 'ди си ти запео! Па онај ће, бре, да побегне док ти то све испричаш. Говори, брате, брже. ВИЋА: Краће!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На глас да сам женско, мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно, што ја онда нисам разумео не познавајући довољно матерњи језик.
– Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина. – Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — помисли мали сунцокрет и пропе се на прсте у жели да порасте и стигне браћу која су мајци већ била до уха. Али, маколико да се пропињао — није растао. А није се, уколико га мајка не би натерала, ни окретао за сунцем.
Дивота! Дечак се наже и напи воде, па од досаде поче да у извор баца грумичке земље. Кад, изненада, крај самог свога уха зачу уздах. Ко би то могао бити? Осврте се Ведран лево, осврте десно: нигде никог! Али, уздах све чујнији.
»Пакосник ме претворио у овцу!« младић само што не заплака, кад крај самог свог уха чу да поток сам са собом разговара како свака река има обалу, а свака мука лек! — Захвати воде и умиј се!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха. 1910. УГЉАРИ Све један по један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих дуги у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То је посао за који поред очију, уха и носа треба још нешто, неки тајанствен унутрашњи глас, који на вријеме дошапне сваку необичну и узбудљиву новост.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Запита их имаду ли што у барци за јело. Рекоше му: »Господине, сву драгу ноћ мучисмо се ловећи, и ни уха рибна не достасмо.