Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И-ју ијују! Коло се ширило, па је све веће и веће. Сред великог Нићиног кола ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке калфице и неке фрајле у шиширима.
Поред Нићиног великог паорског кола, и у њему оног ћифтанског малог, ухватило са још једно треће, опет паорско. У њега увукоше и неке Швабе из другог краја села, а међу њима и Сепла сувачара и
Црњански, Милош - Сеобе 2
да он томе није био крив, да се то десило, као од шале, да је та Бирчанска, Мохолчанка, Мохолчанка и по, коју је било ухватило вино. Ана му није одговарала ни речи.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Тамо, лево! - рече неко кад се на површини воде појави чуперак косе, а затим ју је неколико руку ухватило и извукло на скелу. Била је још при свести и шапутала је да је пусте, јер ионако више ништа није важно.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Игра је одвећ лена и извештачена. У песмици о слову „С” досетка је још површнија: Ухватило се с за топ па нишанџија није могао да опали. Тако је настала реч СТОП ако нисте знали.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ако то није љубав, онда стварно не знам шта је! Одједанпут, ухватило ме је нешто као кијавица од оптимизма — као, све је фантастично и нема везе што сам збрисала од куће. „Зашто да не?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На мирној површини устајале, смрдљиве водене масе по којој се ухватило зеленило, појавило се, искочило неколико таласића, жудећи да се отму, да полете некуд више, али се брзо вратише маси;
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чује се већ громовити аваз дрекавца... По брдима јуре вампири и трче у село... На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала. И тада већ зна да је настало, ухватило је оно нено „двогубо“, када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цури на крилу сјеђаше мушко дјетешце од три године, голијех ножица, јер на њему не бјеше до кошуљице. Дијете ухватило се рукама за њезина бујна њедра, а главу прислонило на њено гр’оце, те је она морала одићи своју главу гледајући у оца.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
чудноватога еротског удвајања какво ни раније ни касније не налазимо у српској прози: „И тада већ зна да је настало, ухватило је оно њено 'двогубо', када осећа: како није она сама, једна Софка, већ као да је од две Софке.