Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ова му каже: „Једем мраве и свакојаке црвиће, но најлепша ми је част кад ухватим младог пољскога миша.” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Иди!... Иди!... Иди!... Она ме очајно дохвати за руку, управо довуче до врата И отвори их! Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: — Идем, мамо, овде је — страшан дим!
Она поцрвене сва. — Оставите се. Мени се учини да ме нестаде. Она је пробадала иглом без икака реда. Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем. Талас страсти (ѕіт веніа вербо) све ми јаче дизаше груди.
25 Остали смо у соби само ми људи. И Макс пође к вратима. Ја га стигох кад беше ухватио за кваку. Ухватим га за руку и извучем до сред собе. — Куда ћеш, ти? — рекох му. Он ме гледаше блесасто.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад, једно јутро, нађем да се ухватио један грдно велики матор курјак. Бејах се, унапред, зарекао да ћу га, ако га ухватим, жива одерати, па пустити, нек иде у планину и нек јави како, у Горачићу, знају да кажњавају.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Приближио сам се Неди и насмешио се, али се она направила да не види тај осмех. Кад хтедох да је ухватим за руку она се насмеја и рече: - Гле! Нисам имао снаге да се љутим, иако ме је она одбацивала тим „гле”.
- Ја немам шта да урадим и мени је свеједно. Ја немам за шта да се ухватим и за шта да се држим. Ја јесам бегунац, Рашида! Реци ми за шта бих могао да се ухватим и држим, но реци?
Ја немам за шта да се ухватим и за шта да се држим. Ја јесам бегунац, Рашида! Реци ми за шта бих могао да се ухватим и држим, но реци? - зграбио сам је и почео даје тресем сасвим махнито све док се она није отргла и насмејала. - Немаш?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све време си ти водила, а ја једва успевао да ухватим корак! Хтела си, у ствари, да наљутиш свог момка. Касније су ме његови другари пребили у гардероби и бацили међу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ал' ево ти пред пећину младог дивљег јарца, па викне Милошу: — Милошу, чувај боље свога Дивоњу, јер ако га ја ухватим нећеш га више видјети. Данас ми је пшеницу опасао.
Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па их ухватим, те згулим с њих три мјешине, и покупим у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Плива женска! Да знате, луда сам за змијама! Ухватим је тако и, као, мало осушим, па стрпам у најлон-кесу и понесем у варош за зезање.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Како у ваздуху? Како ви то мислите? АГАТОН: Онако, знаш, не могу да ти ухватим никад крај... МИЋА: Не видим, шта имате ви мени да хватате крај?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А за шта да се ухватим ја?... Ноћас, тек ослоних се мало на фишеклију онога Изворца, а он се ритну, ћаше зубе да ми истера. Ни њему није лако.
— Ау, браћо — рикну готово. Онда скочи: Ама откуда оно дериште, славу му његову, е дође ми да га ухватим за ноге и бацим кроз прозор. Ми му честитамо на успешном прегледу.
Али свеједно. Стегао сам објаву и потрчао на станицу да ухватим воз. Причала ми је мати да је отац пресвиснуо. Откако је почео рат по целе ноћи није спавао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јест, кад ти дођеш као да ти је све поклано, а неки пут те нема по три дана... — А шта би хтела: да се ухватим за сукњу, па да ти цео дан пиљим у очи?... Хо-хо-хо!... Ала би то био муж, бре!..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Из куће излази Софија и иде према реци) ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! Где ћеш сад опет? СОФИЈА: Да ухватим још мало сунца! ЈЕЛИСАВЕТА: А зар ја треба сама све ово да уносим? СОФИЈА: Грех је овакав дан провести у кући!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја се и не обазријех, но стадох да јавим стоку. Он спопао понајбољег брава. Ја имах прут у руци, бацим га, па ухватим брава за стражњи труп, и рекох: века, Илија, не замећи кавге данас, тако ти великог имена божијега! — Какве кавге?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па их ухватим, те згулим с њих три мјешине, и покупим | у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући.
“ Чујући ове ријечи краљев син рече у себи: „Мени је све једно, идем онамо, па ако ми реуши да је за косе ухватим, добро сам; ако ли не, свакојако сам наумио животу своме кидисати.“ Те он онамо на оно друго брдо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Јесте, тако је било. Размишљао сам како да тог зекана ухватим за уши. Прво што сам урадио било је да поставим себи ово питање: Чијим посредовањем је била остварене она краткорочна
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Лудо престрављен ја покушах најпре да га ухватим, и то левом руком под коју ми некако згодно подиђе, али не успех. Онда, сасвим механички, окидох иначе лабави ороз
„Ти си кретен!“ „Ко кретен, бога ти твога, планем ја и ухватим се за главу да не полудим, ја сам геније, ја сам звезда, био сам новинар, сад сам архивар прве класе, а сутра ћу бити
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„Знаш, много ћеш ми недостајати. Бит ћу јако, баш јако сâм без тебе!” — рекао сам му. Дошло ми је да га објема рукама ухватим за главу и пољубим у онај ожиљак над челом. Али сам се суспрегнуо. Људима као што је он то не пристаје. Не, боље овако!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози. Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па их ухватим те згулим с њих три мјешине, и покупим у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Глен Санокс, близу Кориа, својим зимзеленим покривачем био је сведок мојих многочасовних напора да ухватим тај ритам и натерам ноге да му се покоравају.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА: Па није тежак посао, не кажем да је тежак, али знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо. ЖИВКА: Слушајте, Анка, мени би требало, ако је могуће, још данас да се то сврши.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја ћу овде да предам утиске, како сам их редом сам добијао. Спочетка нисам могао да се разазнам у борби и тачно да ухватим куда се пружа наша, а куда турска линија.
Чекај да је ухватим за црне, кудраве косе и да је дигнем, да видим ово лице. Не иде, укочило се цело тело. Чек' овако. А! ах, лепога лица!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да ми мрче свест, занесох се и падох, Таман да ме дотуче и ја управих руке да се ухватим за његов бајонет, кад један мој војник опали и уби га. Он паде поред мене кркљајући. Појурисмо даље.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Одлази.) ВИ ЖИКА, МИЛИСАВ ЖИКА (задубио се у акта): Никако не могу да му ухватим ко је овде побацио. Ови практиканти још не умеју људски да саслушају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чио сам, радостан без повода, ето тако. Шетам рубом јужног бедема, погледам с времена на време низ литицу и понекад ухватим себе како помишљам да бих могао овако из чиста мира скочити доле.
Затим су, једна за другом наишле остале. Пућ, пућ, пућ бућ. Наћулио сам уво да ухватим тај нежни цвркут. Димитријево чело се мало набрало.
Морао сам да загазим у воду, пређем поток, ухватим за улар и снажно цимнем проклету јогунасту рагу. Димитрије Свршено је са нашим блаженим, усамљеничким животом на
Занима ме да видим како се, рецимо, из обичног разговора прелази на додир. Само тај трен да ухватим и запамтим. Да сам на његовом месту, ја бих јој испричао нешто смешно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Знаш, кад тако читам о Србији, Босни, Црној Гори, а нарочито о оном Санџаку, који никако не могу да ухватим ни где је ни како је, осећам да ми нешто из срца расте, овде, горе, горе, и груди ми буду тесне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Све је приковано, господине капетане... — А ви сте пробали! Ђаво ће вас однети. Ако ли кога ухватим, тај има да лети у море. У другоме ходнику затече Душан једнога свога војника. — Где си ти био?
Твој Кожух, „ујка да га вика“. Сва тројица гледају у карту. — Видим да је нешто огромно. Али не могу да му ухватим почетак и крај — говорио је поручник Мишић.