Употреба речи ухватих у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Она ухвати моју до половине пуну чашу. — Одатле сам ја пио; чекајте, ја ћу је изапрати, па ћу вам онда насути — и ухватих за чашу. Она истрже руку и нагло искапи чашу. — Али, госпођице! Она ми изгледаше увређена.

Молим овамо руку! Ухватих је за руку и почех завиривати прст који је био залечен још давно пре неног поласка у Готу. Она не отимаше руку, али

— питах се. Куд сам загазио? Дођосмо пред нашу кућу и ћутећки прођосмо је. Она се оклизну и посрну мало, ја је ухватих за мишицу: — Госпођице, молим вас, узмите ме под руку, овде је клизаво. — Хвала вам — рече она и не узе ме под руку.

Сирота Ана! Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Њега нисам желео ни у сну да видим. Кад затворих врата за собом, ухватих себе да се смејем на сав глас. ИВ - Кезиш се као идиот! - рекла је Рашида кад сам се појавио на рампи.

Сада се чуло само шуштање жениног рубља и опет онај глас, победнички дигнут за октаву. - Рашида! Мој отац! - ухватих је за руку и повукох, а она, вративши ме на онај млаки камен, шапну да се не мичем: овако скупљене, можда, нас неће ни

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ма чусте ли ви, ја ухватих Јазбеца — покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не показа оран за

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Помислио сам: сад је свршено... и ја још очајније дохватих те руке и једва их одлепих... Бесмо већ уз мост. Ухватих се за једну алку, раширим ноге, коњ промаче, а ја се пребацих на мост. Ето... једва извукох читаву главу.

Тек. наредник застаде и окрете се љут. — Ко клати звоно? Окретох се и ја. — Ја тек онако... ухватих. — Јаој, џукело једна, знаш ли да ћу те гађати из револвера! — и наредник се маши руком за футролу.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” А чобан прихвати: „Валај није зла, него добра.” Опет пита краљ: „Како море?” А чобан одговори: „Ја ухватих једну буху, и заклах је, па је одријех на мијех и набих три стотине товара.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А чобан прихвати: — Валај, није зла, него добра. Опет пита краљ: — Како, море? А чобан одговори: — Ја ухватих једну буху, и заклах је, па је одријех на мијех и набих три стотине товара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

1 — Клима тужно главом вођа тендера. Лађа одмах ту пристаде. Један морнар изнесе Мићу. На обали ухватих дете за руку. — А зашто они спавају? — пита дете. — Уморни су — одговорих расејано. — А је л’ им зима?

а и да бих га се отресао, готово несвесно кренух десним путем и тада, пред изненадним призором, пустих дизгине и ухватих се за главу. Шта је ово? — викну командир. Пут се слепо завршавао. Пред нама је била камена ограда. Батерија сто-ој!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности