Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— У обор! — А чије су? — Ама не знам ни ја. — Је ли више крмача или вепрова? — Крмача. — Ровашене? — У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
чује неке кораке, али се још никако не осврће, него се дала и као задубила у посао па ради, а сва се претворила у ухо, па чека кад ће је оданде он нешто запитати. — Уф, баш је шмокљан! Баш је пипав!
ону већ добро познату песму: »Ти већ спаваш, злато моје«, тако тихо да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.
у исто време бодрим оком пази да ко од облапорне кућне чељади, или из комшилука ко, не одсече крадом свинчету опрљено ухо или реп, јер то и јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и стога ће са њом, по стародавном и лепом
Црњански, Милош - Сеобе 2
у павиљону, настаде, исто тако, немир и видело се како Гарсули позва к себи једног, младог, хусара, коме нешто рече на ухо. Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Боже, Спаситељу мој, послушај уздах мој и приклони ухо твоје ка мољењу слуге твојега, пошаљи твога пресветога Духа и обнови мошти раба твојега, оца мојега.
Јер славу и почаст, ,коју око не виде нити ухо не чу̓, од Бога прославитеља својега, јер су га узљубили, примају на небесима, и земаљску не желе, као што пророк од
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо. Старовлах је живог духа, често изналазачког у коме има кадшто лукавства.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мени је од јутрос појела пола граматике! Рашида ми је шапутала у само ухо, држећи руке око мога врата, тако да нисам знао шта да одговорим.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би дете било дугог века, верују Срби на Косову, треба му (ако је мушко) у лево ухо ставити минђушу, а ако је женско — у оба уха, да стоји као талисман.
“ У Хомољу, кад се не држе деца, новорођенчету бабица пробуши десно ухо бритвицом, на кућном прагу, и у њега уметне свилен кончић са сребрном парицом.
наводи да родитељи који немају среће да им се држе деца, када им се роди прво следеће мушко дете, пробуше му ухо, најчешће лево, а онда у њега удену златну минђушу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Qуи ест Синан? — упита. – Саис пас qуи дтаит Синан... — шапутала му је на ухо Андреа. (Боже, како сам га само мрзео!) — Дервиши онт дансé ици. Зар не? —обрати се мени.
сад или никад — и његове усне јурнуше ка тој ружичастој влажној површини лица па, наравно, погодише њен нос, а после ухо, јер је девојка мазно измицала главу, плашећи се очигледно виртуозне технике велеградског заводника.
С леђа му се дошуњао шеф сале и рекао му нешто у ухо с леденим смешком. Саслушао га је, исправивши се једва приметно у став »мирно«, климнуо расејано главом и отишао до
— Не бој се. мала... — режао јој је момак у врат и ухо. Не отимај се! Биће ти фино! Ниједна се још није пожалила... — Пустите ме, молим вас! — шапутала је.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што је то њима!? Пођоше и дођоше! Па турив прст у ухо ђакон запјева: „Припртише торбе обрамице, Претурише струке сињгавице, Гранајлије пушке дохватише, Па стигоше на Цетиње
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Нова поезија живописношћу и музикалношћу задовољава и око и ухо. У погледу форме главни модерни писци подигли су српски књижевни језик и српску лирску поезију готово до ступња
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стиже Милун до некијех врата, Зачу гласе, па се заустави, Пригна ухо, оде ослушкиват, И чу говор, а женски бијаше, Једна, брате, вако говораше: „Јао Фато, јао јадно злато, Да луда си
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
тјешећи је, рекне јој да се за то не брине ни мало: — Ја ћу — вели — куђељу узимати у уста и жватати па ће се на моје ухо помолити жица, а ти је ухвати па одмах мотај на кокошку.
Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
тишме несигурних душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато зборим; преобиље твари Чини да трулеж бива залог зрења у
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом а Службу чека моје звоно глухо да макар једном бруј ми такне ухо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.
Учитељ се с доста вештине али и муке стараше, да навикне дечје ухо разликовању ова два гласа. Љубица готово не дише ; сва се претворила у трајну, жудну пажњу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Замисли се тако, па оде, оде... и не би стао, да не дотрчи који Марков питомац и повиче му на ухо: ујаа!... И сад се по Станковим очима види, да су га многе мисли салетеле. А Марко само ћути и гледа у под.
Уђем у другу собу и наместим ухо на врата што воде у кујну... Моја жена прича и хвали се нашим пријатељима како нас обилазе и воле...
трес — трес... Претвори се сав у ухо, а у очима сија живи пламен ненадне среће. Звецкање се приближује, звуци све јаснији, ветар нанесе и глас веселе
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја мним га је доиста дозвао, — јер ми није лакши, што ћу крити, него да ми наврх главе стоји. КНЕЗ РОГАН Лијево ми ухо сад запоја, ја се надам веселоме гласу. ВУК МАНДУШИЋ Дану, Бајко, пухни ми у око, јере ми се грдно натрунило.
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Не прелаз' ми преко пушке, Бајко, но се натраг преко ње поврати! ВУК МИЋУНОВИЋ (шапти на ухо сердару Јанку) Овај држи за реп аџи-Аџа, и пуштит га задовијек неће док погине кучка али жрвни.
Кад два зборе штогод на улицу, трећи ухо обрне те слуша, па онај час трчи судницима, кажи оно што они збораху и попридај штогод и поглади.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На лицу његову не бјеше трага животу. Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли. Слабачко бјеше дисање му.
Кад она двојица заспаше, Јанко се лагано диже, одшкрину врата, па напери ухо. Кроз нијему тишину доприје му до уха снажно хркање сердарево, који лежаше пред кућом. Јанко промоли главу.
„Биће, као што твоје срце жели. А и моје жели то исто... Грабићемо се око оног... лац-ма-нина!“ рече јој на ухо. X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
тјешећи је рекне јој да се за то не брине ни мало: „Ја ћу” вели „куђељу узимати у уста и жватати па ће се на моје ухо помолити жица, а ти је ухвати па одмах мотај на кокошку.
” Тако и учине: крава стане куђељу у уста узимати и жватати а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.
Јер рече божаствени апостол: „Што око не виде и ухо не чу, нити на срце човеку дође, припреми Бог онима који га воле.“ (І Кор.
служи, пошто јереј изрекне уобичајену молитву, ви треба да падате на колена, као на крају првога часа, и ка игуману ухо приклањајте, који добро говори: „Опростите ми у Господу, браћо, јер сагреших делом и речју и мишљу!
речи говорити: „Чедо моје слатко и утехо старости моје, ,сине, речи моје пази, ка мојим, пак, речима приклањај своје ухо, и да не оскудевају источници живота твога, сачувај их у свом срцу, јер живот су свима који их нађу.
Сине, моју премудрост пази, а ка мојим речима приклањај твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај мојих усана казујем ти'.
Видети удостоји се, оче богоносни, надом својом и љубављу што око не виде нити ухо чу, нити на срце човеку што не узиђе, красан јави се божаственим красотама, врлинама, Симеоне блажени, красном Владики
обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече божаствени апостол: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку па срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Јер тамо желе и анђели погледати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: — Фра-Брне!!
— Прикини одма! — викну дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама: — Куда ћете ви амокарц?... Ти ајде, а ти стани...
А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну. — Ма, убија и’ бог, како су имали вримена да се играју! — чуди се он.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за њега.
“ Одавно верује у то. И пред смрт се не плаче. Зар је једном видео човека кад умире? Ухо јој примиче уз лице и не чује је.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читаво двориште одјекивало је од њихових звонких гласова, треперило, блистало. — Баш којешта! — старац се ухвати за ухо. — Сад си већ децу у орасима почео да привиђаш, лудо матора! Те вечери леже у кревет пун питања.
Бор је био далеко од моћниковог двора, а још дали од царског дворца камо су их одвели једнога дана. Цар Жуто Ухо био је мало наглув и свирка га није занимала.
— То су баш они о којима се прича, светли царе! — Кад је тако, нека свирају! — нареди цар Жуто Ухо и, обративши пажњу на једну дивно печену ћурку, заборави и доглавника и мале свираче.
И тако није могао да их чује, чему узбуђена? Јео је и јео цар Жуто Ухо, а дворске даме лизале прсте, узвикујући: — Какви рачићи! Какав сос! А тек торта? Погледајте!
Нико и не обрати пажњу на њих и њихову свирку, али пошто цар Жуто Ухо није наредио да престану — морали су да свирају! Ах, како је отмено: јегуље и орхидеје, музика и мајонез!
Затим отпоче ручак, па вечера, а цар Жуто Ухо, заборавивши да је то већ једном наредио, рече: — Па, покажите шта знате!
— Па, и не свира! — тргао се цар Жуто Ухо. — Јесам ли им ја наредио да оду? — окренуо се присутнима. — Мислим да ниси! — рече царица.
Страшно би било да их се докопају. Ко би нам тада украшавао гозбе? — пљесну длановима цар Жуто Ухо и читава чета војника пође да тражи мале свираче. Где их све нису тражили? Кога све нису питали?
Али нико ништа да каже. Необављена посла врати се чета војника у двор. Помодре од љутње цар Жуто Ухо, а царица се упита: како ће им сада пријати торте и рачићи! Решено би да за свирачима крену најлукавије уходе царства.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јааа-ооооој... Ааааај... Па тајац. Као да је све једно једино ухо и све једно једино око, сви упрли поглед у Милоша, сви би да чују свако његово слово.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у звук а да при том није престала бити жица — и та жица у трептавој кошуљици свога тона путује зраком и увлачи се у ухо, као плетећа игла.
Они су ми викали сваки у по једно ухо и потпуно ме проглушавали, а ја сам тетурао и спотицао се, и нисам умио да кажем ништа.
Или им се можда глас тако утањи да дође нечујан за наше ухо. И стоје тако, саме о себи у простору, одијељене од свега што их окружава танком но непробојном опном своје
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти. Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.
Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. — А ви — обрте се по том
Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице ?... Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по
Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.
У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен. Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо : тишина... све спава здравим јутрењим сном... На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински...
— Ко је то ? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: — Да ниси писнуо!... Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш.
Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: — Чује ли се што ? — Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... У исти мах зачу се неки узвик споља.
Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. — Чини ми се да је жива... Креће се нешто у њој : или дише или јој ради срце...
— Чини ми се да је жива... Креће се нешто у њој : или дише или јој ради срце... Капетан се саже, наслони ухо. — Жива је, ради јој срце. Код кога су завоји? Види где је ударена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
тјешећи је, рекне јој да се за то не брине нимало: — Ја ћу — вели — куђељу узимати у уста и жватати, па ће се на моје ухо помолити жица, а ти је ухвати па је одмах мотај на кокошку.
Тако и учине; крава стане куђељу у уста узимати и жватати, а ђевојка на ухо њезино жицу извлачити и мотати, и одмах буду готове.
Кад се ова послана ђевојка привуче те види како крава куђељу узима и жваће а пасторка на њезино ухо пређу мота, она се врати кући и каже све матери својој. Потом маћеха навали на свога мужа да се крава она закоље.
Дозову одмах онога рају, који, кад дође, нађе онога истога Турчина пред кадијиним вратима, па полако на ухо рече му: то ти и то Мухамеду. А Турчин завиче: — Ево, ефендија, опет ми Влах опсова свеца.
Уто дође попово једно дијете те прошапти попу на ухо: — Послала ме мама да те питам хоћемо ли заклати једнога интова кнежева те је јутрос уљегао у нашу кућу с нашим
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити но ходу, ако би наслонили ухо на земљу и ослушкивали. У тим приликама дечаци су разрадили специјалну тактику чувања.
Била је сва око и ухо, а знао сам да пази на сваку моју погрешку у граматици и изговору. Следећег часа она би исправљала сваку моју погрешку
Кристијан се заценио од смеха, али кад је видео да сам се забринуо, шапнуо ми је на ухо: - Не брини, тако му и треба; хтео је да му се посао од двадесет долара уради за пет, јер те је сматрао ”жутокљунцем.
тенис и пливачка такмичења, заносна музика гајди, пропраћена живим брђанским играма, све то као да ми је шаптало на ухо: ”Фарадеј може да причека, али твоји прцјатељи не могу.
Али сам исто тако знао да је онај који је слушао, много боље чуо, ако би ухо наслонио на земљу. Према томе, било ми је очигледно да се најефикаснији пренос таласа уземљеног Херцовог осцилатора и
Онда их замолите да ставе ухо на сто и они ће вам рећи да су гребање по оловци сада чули врло јасно. У трећем случају оловка, сто и уши ваших
пред таквом опасношћу, требало би, као неки стари антички краљ, да изнајми човека који би му по потреби, шаптао на ухо: ”Ти си обичан смртник.
да је то одговор тела и душе руже који су усаглашени са мелодијама које сјајни сунчеви зраци уливају у њено опчињено ухо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А и једно и друго више постоји за наше унутарње око и ухо него за спољње. Књижевни историчари, који воле све да класификују, подсећају нас да су парнасовци још у деветнаестом
целовита и непосредна реч, не само што је нераздвојно дата са гласом који је изговара, него исто тако подразумева и ухо које је слуша. Она тка између усана и уха, па је истовремено и саопштење и питање и одговор.
и теоријско објашњење не може помоћи до ваљано доживимо неку поетску поруку ако за такву врсту поруке немамо „поетско ухо“.
Оне су најтеже и основне, поред осталог, и зато што их није изрекло једино ухо навикло на лирику „меког и нежног штимунга“, него их је изрекао и контекст српске поезије у коме су ови нови стихови
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
прелазима; затим обиље чулних утисака који су преломљени у доживљају лика; најзад, хотимично везивање описа за око и ухо главне јунакиње, за њена изменљива телесна стања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе. Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље!
ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу шапташе. Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
није лек баш ни од чега (ЗНЖОЈС, б, 129). ДИВИЗМА Кöнигскерзе (вербаѕцум). Дивизма, јагорчац, лопух, медвед-ухо, краљевско срце (Шулек). Листови д. стишавају крвави кашаљ (Барт.
и цветом од љутића у вину и пије кад је менструација неуредна (СЕЗ, 13, 378); сок са зејтином угреје се и капље у ухо, кад уши заглуну (ГЗМ, 20, 1908, 348). Лист р.
мелем за рану (ЖСС, 331); меће се на пупак детету које има »длаке«, да би се оне изгониле (СЕЗ, 13, 282); када боли ухо, меће се сув ч. на ватру, па се уво пари кроз вински левак (ЖСС, 318). Ч.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ни молбе малога бога, ни многе његове сузе Не растужише ћату. Јер он га за ухо узе, Гордећ се оваквим ловом, и прâво да позна стање, Судници поведе њега, да узме на саслушање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
С мојим ора'ом, ја сам двор на Кашикари. — Матори рибар је то чуо, и казао на ухо младом: — Њој двор, а онај који је посејао и ора' и кућу, одлежао у Митровици... Ајд, ајд...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
о ономе који је пре него он био на томе месту; ласкати старијем од себе и натресати се над млађим од себе; извежбати ухо да не чује све, а око да не види све; умети, према потреби, у ономе што је црно назрети и погдешто бело, а у ономе што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они полегли изнад рова, држе приправне пушке. Нико ни речи не говори. Све се претворило у око и ухо. Наједном паде команда. Ров као да се запалио од брзе паљбе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак нежно поглади Седефну ружу, сакри је под кошуљу и потрча кући. Читаву ноћ, затим, држао ју је прислоњену уз ухо. Читаву ноћ лутала је небом бисерна кугла Месеца. Дечаку се чинило да у шуму шкољке слуша шум мора.
Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о птицама и рибама
И дечаков отац протрља очи. Све је било као и неколико тренутака раније, али докле је око допирало и ухо чуло Микики-Мики-Но!
— Мораш! Ко би донео траве? — рече друга и принесе шаку уху да ослушне. Варалица се сав у ухо претвори, ништа не чу, али опази како са друге стране стене расте сенка неке дивовске птице.
није имао времена за питања, јер Мицко се вртео по његовом длану, затим му се успузао уз кошуљу на раме, повукао га за ухо и насмејао се: — А сад ме спусти и спавај! — патуљак се уозбиљи. — Нису ти потребни више видари и травари!
Образи звезда блистави су, али хладни. Зашто су у њене миљенице зажарени. Какав је то шум? Звездана Мајка принесе ухо грудима своје најмлађе кћери и чу како оданде допире ужурбано куцање какво се на небеским ливадама никада није чуло.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
(Глас песме збори:) О, када бих лист хартије био Па да служим за папијот њени! На ухо бих шапнуо јој ти'о Све што живи и дише у мени.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
МУДРОСТ СЛУШАЊА Пређе него с наказивањем господњим издовоље отворили су му се уши, да се прегне ухо свесрдо слушати незатежно!
Да може на заушници златну минђушу обесити с драгим каменом сардијем: привезати беседу к мудрости! У ухо немучно дочувено да може бити на слатко скоро послушљиво!
Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи.
Ту нејма ништа; него јеванђељско је слово: ко те приуши, насмиј се, окрени му и друго ухо. Ко ти скине ћурдију, подај му и доламу.
да те човек проклиње (јерно кунући те тко с чемерна му срдца, створитељ му хоће га послушати и теби одмастити); твоје ухо прегни к брижљивоме и одговори му с тихошћу мирно; истргни од глобара обеђенога, не изнемажи на суду, буди сироти
Ни за пологу папучну нису врсни. Слатка — велите — реч, отвора нам гвоздена врата. Пизмено ухо свашто чује. Неправица смрти је конакџија. Језик је срдцу и мозгу врата. Мучка много зла пролази.
Сред смрти и живота, насред раја и пакла стојимо. У немарну за учење душу неулазна је мудрост. Каримно ухо свашто дочува. Шапат не пролази узалуд. Ни плаће, ни враће. И не могоше истине казивати, а лагати не смеше о главу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чак је тетка Таска шанула Зони на ухо једну страшну ствар коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а то је: да исти Мане има брата (по
да је Зона добро дете, и све ово је сматрала и презирала као гадне сплетке беспослена света — сплетке које је на једно ухо примила, на друго пустила, чула, па и заборавила.