Црњански, Милош - Сеобе 1
Хорватове, Венцелове, по ретким шумама, изнад Штукштата, где их је прегледао, вежбао и мучио, шаљући сваке ноћи уходе, преко, на другу обалу, а нарочито у Мајнц.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За сопствене душе тамничаре, за радости својих троваче, за оне што вичу кад им се плаче, кад у нежности грезну, што уходе себе као туђина, за пушкарнице срца њина, за свачију душу затворену и опрезну.
Матавуљ, Симо - УСКОК
На све стране, веле, жбири и уходе, те може чоек прав правцит заглавити, ако га један од тијех макне на душу! А у суду је, веле, једна мјера за Латине, а
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— сети се неки брадоња. — Она једино малишане пушта к себи... Одбијање деце да уходе старицу изазва још веђе запрепашћење. — Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег?
Решено би да за свирачима крену најлукавије уходе царства. Паде обећање да Же онај ко прокаже или пронађе мале свираче добити триста златника. Него шта!
А када прођоше та три дана, ево малих свирача! Скупи се цело рибарско село. Весељу никад краја, али и уходе су путовале, прерушене. — Ако је тачно да је њихова свирка лек, ми их морамо наћи!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву. Унапред је већ одређен свакоме посао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
о њима довде допре, раздвајао оно што је вероватно од онога што је злобна измишљотина или пуко претеривање, слао и сам уходе, тобоже болеснике да онде испитају ово или оно, а све зато да бих дознао да ли су сувише огорчени на манастир, да ли
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и таленат за ону одвише тачну реч коју имају лица са даром да скоро непогрешно, али и уочљиво посматрају и уходе своју околину. Да је Сока остала жива, вероватно би постала писац — нека извине приповедачи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Или, други пут, да би обмануо турске уходе, он учи сватове да измењају коње, и тако доводи шпијуне у смешну недоумицу: Ми смо свате уходили дивно: кâ да бјеше
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Погледа им Јосиф у очи и обеди их. Рече им: »Како ја вас видим да ви нисте прави људи, него сте ви неке уходе! Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде! Рекоше: »Што нас то снађе!