Црњански, Милош - Лирика Итаке
бретонских обала, остаће и одавде само модрина његових рубова, како се они, у кишовитој ноћи, кад је празан, кад га уходим, оцртаваху на небесима. Остаће на мени, и овде, само онај мир што га остављају на души камење, вода и небо.
Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар. Давно некад, био је често крвав. Отуда га уходим, гледам, већ месецима, у кишовите, празне ноћи. Небо је исцртано правим, ампирским, подгрејано грчким, рубовима.