Употреба речи ухом у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али ми ниједно ни ухом да макнусмо! Онда он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га

Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу. Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава. Стаде под икону и помоли се богу, па

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим гњевом аждају гуша; и бели ждрале кô да ухом стриже, из ноздрва му модар пламен лиже, жестоким пламом кандило пали што су га оци пред икону дали, кандило свето

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

— начини себи длакави брк. Сутрадан, опет, трн, као запет, ухом се пита: „Чуј ем копита ?“ Њи-њи Кобилић то путем граби, а трн и њега па за реп зграби!

Лозинка паде: остати будан, бдети читаву ноћ, пазити оком, ухом и носом када ће Ждерко доћ. А чим га спазе где њивом тапа, нека се нађе у осам шапа.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пренесем хартије, и бацим се на дотеривање написаног, док је гвожђе још вруће. Пишем, а једним ухом слушам тужни солилоквијум: — Нема Цице! Послала ћерчицу да купи хлеба, а девојчица се не враћа.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Гдјекоји пак у шали кажу да земља стоји па волу, па кад во макне ухом, онда се земља затресе). ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА Сунце кад помркне сељаци држе да нека хаждаја, по имену Врколак, хоће да га

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?... Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кажем ти, ти си мислио осјећајем, ти си мислио сензибилношћу, ти си мислио ћутилима, ухом, ноктом, кожом — свиме, само не мозгом, само не мишљу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И једни и други вичу из гласа. Ова вика поможе бегунцима. Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

прислоњеним ухом, имали задатак да одреде правац и растојање звучног извора. Вежбајући, постали смо стручњаци за ову врсту сигнализације

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио. У томе, иза њега, страга Нетко му сасма врло, Кан' да за ухом, викну: Ја сам алфа и омега!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности